Izvor: Blic, 29.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samoubica se neretko oda ali to ne umemo da vidimo
Samoubica se neretko oda ali to ne umemo da vidimo
Smrt je večna, egzistencijalna tema čovekovog interesovanja i izučavanja. Ona je aksijalna tema medicinske nauke, filozofije i umetnosti i sadržaj mita i religije. Smrt sama po sebi - tragika je. Smrt, izazvana svojom voljom i rukom - apsurdna je. Smrt mladog čoveka izazvana sopstvenom rukom - apsurdna je tragika - napisao je prim. dr Todor Baković o knjizi 'Samoubistvo adolescenata' autora dr Julijane Purić Pejaković i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prof. dr Dušana Dunjića koja je nedavno prevedena na ruski.
'Po svim saznanjima do kojih sam došla, na celoj teritoriji bivše Jugoslavije, nijedna stručna knjiga do sada nije štampana na ruskom. Ovo doživljavam kao satisfakciju za uloženi trud, ali i kao veliku čast i priznanje srpskoj medicini', kaže nam direktor Zavoda za lečenje bolesti zavisnosti, primarijus dr Julijana Purić, specijalista neuropsihijatrije, koja je deset godina bila načelnik Savetovališta za adolescente u Institutu 'Dr Laza Lazarević' u Beogradu. Sa kojim idejom ste napisali knjigu?
- Profesor Dušan Dunjić i ja imali smo cilj da kroz fenomen samoubistva pokušamo da afirmišemo život. Nije nam bila namera da napravimo crnu, strašnu knjigu, zbog koje se, kad je pomenete, ljudi uplaše - već da, kroz ovakav kraj života, pokažemo šta sve u životu može da bude kvalitetno, sadržajno i bogato. Pišete da je traganje za srećom motivacija svih poduhvata, svih ljudi, čak i onih koji nameravaju da se obese.
- Iskonska potreba čoveka je da bude srećan. A sreća je biti u skladu sa sobom i svojim vrednostima. Jer, kad ste u skladu sa sobom, onda ste u skladu i sa svetom oko sebe. Sreća je večiti put ka nekom idealu koji se, možda nikada do kraja ne ostvari. Čovek, koji pokuša da se ubije je, u suštini, nesrećan čovek koji ne pristaje na život koji živi. U njegovom pokušaju samoubistva postoji apel da mu se pomogne i pruži šansa. Nikada definitivno ne odlučuje da se rastane od života kao takvog, već se rastaje od života kakav je imao.
Da li je samoubica kukavica ili hrabar čovek?
- To je večno pitanje. Nije ni jedno ni drugo. Samoubica je nesrećan čovek. Koji su najčešći uzroci samoubistva adolescenata?
- Nesrećna ili neuzvraćena ljubav, izbeglištvo, slab uspeh u školi, svađe i nesporazumi sa roditeljima, siromaštvo i teško stanje u porodici, alkoholizam, narkomanija, depresija, gubitak smisla življenja, duševna bolest... Neposrednih povoda je mnogo. U kakvoj je to vezi sa adolescentnom krizom?
- Adolescentna kriza je normalan period u razvoju. Period odrastanja sobom nosi određene probleme koje ne treba psihijatrizovati. Mlad čovek izlazi iz detinjstva i hoće da bude veliki, a odrasli ga još uvek nisu prihvatili. Imate čoveka koji gradeći svoj identitet stalno upozorava - 'Ja sam tu. Postojim i biološki i socijalno'. Pomozite mi da nađem svoje mesto pod suncem. U periodu odrastanja svaki problem doživljava se intezivno, sve se predimenzionira i u tom trenutku postoje strašni psihički padovi tipa: 'Šta će mi život kad ovo ne mogu da rešim ili organizujem'. Tada svako razočarenje deluje kao izdaja: izdao me prijatelj, profesor, roditelj, devojka... U dobu adolescentne krize jedan broj mladih je depresivan, a depresivnost je uvek uvod u pokušaj samoubistva. Život i smrt su u toj fazi odrastanja veoma blizu i prosto se klackaju, jer je intenzitet i jednog i drugog enorman. Kako pravilno kanalisati tu enormnu energiju koju mladost sobom nosi?
- Najsvrsishodnije, i najlepše, jeste usmeravanje energije ka sportu. Neki entuzijasti su mlade delinkvente motivisali da se bave boksom. Usmerili su negativnu energiju ka veoma dobrim sportskim rezultatima. Mlad čovek je pomalo maglovit i tumara sa onim u sebi po onome izvan sebe, ali su mu potrebni pozitivni stimulansi da bi se pravilno razvijao i identifikovao sa pozitivnim idolima. Vlade Divac, čiji se poster sa sloganom 'Sport - da, droga - ne' nalazi na zidu ove ustanove, afirmisao je svoje zdravo telo i naporan rad koji je rezultirao uspehom. To je pravi primer. Postoji li trend povećanja broja samoubistava?
- Da. I to ne samo na ovim prostorima, već je to globalni problem. Postoje kulturološke razlike. Japanac će da izvrši samoubistvo, jer je propala njegova firma, ili je kasnio voz, a on je odgovoran za to. A naš čovek to može učiniti zbog izgubljenog posla, egzistencijalne nemoći, izgubljene ljubavi, teške somatske bolesti... U kakvoj su vezi alkoholizam i narkomanija sa samoubistvom?
- U tesnoj vezi. Na tom terenu se nalaze nesigurni ljudi koji nisu našli dovoljno parametara da bi osmislili život. Zato i uzimaju neko od tih sredstava. Potencionalne samoubice su i ljudi na čijem telu vidimo ožiljke od ugašenih cigareta, posekotine... To ukazuje na želju za samopovređivanjem. Takođe i ljudi koji besomučno brzo voze, kockari... To su i agresivni ljudi koji prelaze granice zakona. Ta enormna agresija nije posledica agresije same po sebi, već agresije usmerene ka drugima, ali i ka sebi. Koji su znaci, koje okruženje često ne vidi, da će mlad čovek izvršiti samoubistvo?
- Okruženje često ne primeti, pa čak ni roditelj, da mu je dete zbunjeno, da zbog nečega trpi, a problem izražava ili ćutanjem i povlačenjem ili agresijom. Kada se tako nešto primeti, treba otvoreno razgovarati. A, da bi to bilo ostvarljivo, čovek mora imati blizak kontakt sa svojim detetom. I nedopustivo je nemati vremena za aktuelne probleme svog deteta - moramo ih istog momenta rešavati. Da li je samoubistvo gest osvete?
- Samoubistvo je uvek i prekor. Ima nečeg demonstrativnog koje kaže onima koje volimo, ili celom društvu - 'Vi ste mi to uradili!' Moramo razmišljati kako da stvorimo preduslove da do takvih razmišljanja ne dođe, ili, ako ipak do njih dođe, mlad čovek mora biti osposobljen da prepozna problem i da ga na pravi način reši. Jer, svaki problem ima svoje rešenje; ima mnogo puteva koji vode ka rešenju. Ne prihvatam da je samoubistvo bilo kakvo rešenje. Da li je u poslednjih deset godine života u ratnom okruženju i socijalnoj bedi došlo do većeg broja samoubistava?
- Jeste. Pogotovo u kategoriji izbeglica. Čovek koji je iskorenjen sa svog tla, mnogo je izgubio i to se mora priznati. Ali, moramo mu reći: 'Došli ste na neko drugo tlo, stanite sada na noge i dajte da vidimo šta je sutrašnji dan. Nije lak, ali dajte da počnemo da gradimo novi život'. Simonida Milojković
