Izvor: Politika, 23.Jun.2010, 00:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Same, ali uz pomoć
Lokalni budžeti kao ograničavajući faktor razvoja
Povod za seriju tekstova pod nazivom „Mogu li opštine i same više“ bilo je „Politikino“ poređenje, od pre nekoliko nedelja, („Srbija razgovara“) dve varošice u Srbiji, Svilajnca i Vladičinog Hana. Svilajnac je uspešniji. Svaki okrug u Srbiji ima takve uspešnije i manje uspešne sredine, pa je to i nametnulo pitanje mogu li opštine same više. Jer zašto bi Svilajnac bio uspešniji ako i sam tome ne doprinosi.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Stručnjaci čije smo priloge objavili kažu, međutim, da razvoj lokalnih zajednica ipak ne zavisi samo od dotične opštine i njenog rukovodstva. I pominju, kao ograničavajući faktor, izuzetno skromna lokalna budžetska sredstva. Iz republičkog budžeta ka opštinskim fondovima odlazi naime samo šest odsto sredstava, dok izvorni prihodi opština u odnosu na celokupan lokalni budžet iznose tek 23 odsto. U poređenju sa lokalnim budžetima nekih drugih država, to su izuzetno skromni procenti koji dovode opštinu u zavisnu poziciju od centralne vlasti i od njenih javnih konkursa.
Drugi razlog zbog kojeg treba relativizovati pozitivan odgovor na pitanje „mogu li opštine i same više“ tiče se našeg izbornog sistema koji je, kao i budžet, centralizovan, tako da pozicije lokalnih funkcionera u velikoj meri zavise od odluka stranačkih centrala, a ne od toga koliko su građani zadovoljni njihovim radom.
Iza ove snažne centralizacije vlasti, kad je o novcu i kadrovima reč, krije se i deo odgovora na pitanje iz nadnaslova: opštine mogu više, ali uz pomoć centralnih vlasti. Što odmah nameće dilemu po kojim kriterijumima centralne vlasti (ministarstva itd.) određuju koja opština „može i sama više“.
Dva takođe važna ograničavajuća faktora od značaja za opštine su: startne pozicije naših lokalnih zajednica početkom devedesetih godina i geografski položaj svake od njih. Startne pozicije devedesetih su različite u zavisnosti od toga da li je opština dospela u tranziciju pod opterećenjem velike fabrike čija je proizvodnja gotovo zaustavljena (Priboj, Majdanpek, Sremska Mitrovica, Loznica, Bor...) ili takvih opterećenja nema. Isto tako, razlike su očigledne ako treba oživeti opštinu koja je na nekoliko stotina kilometara od glavnih puteva ili je uz sam autoput.
Ova ograničenja su, međutim, samo jedna strana istine kada je reč o odgovoru na pitanje koliko opštine mogu same. I šta mogu same. Naši eksperti kažu da mogu (same) da formiraju posebne stručne timove zadužene isključivo za definisanje razvojnih ciljeva. Opštine mogu i da stvore privlačan ambijent za investiranje (jeftino zemljište, oslobađanje od lokalnih naknada, jednostavna administrativna procedura), da obezbede prostor za podizanje fabrika i pogona (industrijske zone, prilazni putevi), da zbog zaustavljanja migracija poboljšaju uslove života (ulaganje u školstvo, zdravstvo, kulturu). Opštine mogu i da imaju spremne projekte za najpotrebnije objekte, pa i agilne predsednike koji će se na nadležnom mestu (ministarstvo, NIP) uporno boriti za te projekte. Postoje, dakle, područja delovanja koja, kada je o razvoju opština reč, pripadaju isključivo njihovim rukovodstvima.
Jedan od autora priloga, profesor Stevan Devetaković, čak smatra da lokalna rukovodstva mogu mnogo da doprinesu razvoju opštine ako izaberu jednog stručnjaka, lidera („lidera preduzetnika“) koji će formirati svoj tim. Taj tim bi „hvatao ideje u letu“, predlagao mere u skladu sa specifičnostima sredine, tako da bi izbor stotinak „lidera preduzetnika“ u isto toliko opština koje se suočavaju sa „krizom razvoja“ označio možda početak aktivnije pozicije mnogih naših lokalnih zajednica.
Ideju o liderima preduzetnicima – da se i ona ne bi pretvorila u svoju suprotnost – trebalo bi dobro osmisliti i koristiti slična iskustva razvijenih zemalja. Treba osmisliti i druge inicijative da bi i lokalne sredine preduzimale ono što je u njihovoj moći radi izlaska iz dugotrajnog perioda stagnacije. Jer kao što i dve susedne i po svemu slične države postižu različite razvojne rezultate, tako je i sa opštinama.
Od sutra nova serija: Kako osigurati sigurnu starost
Branislav Radivojša
objavljeno: 23.06.2010.
