Izvor: Blic, 22.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sama sebi zamorče
Sama sebi zamorče
U Beogradskom dramskom pozorištu, u sredu, 23. aprila, premijerno će biti izvedena predstava 'Local Recital' Izarelca Emanuela Gata, 'jednog od najinteresantnijih pojava u domenu savremene igre i pedagogije u ovoj zemlji'. Gat u Beogradu gostuje u organizaciji Saveta za igru Srbije i Crne Gore, čija je predsednica Aja Jung, naša poznata igračica i kreograf. Poslednja predstava ove igračice koja je izazavala pažnju domaće ali i svetske javnosti bila je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'Priča o Džozefini Beker' koja je premijerno izvedena u okviru Intrenacionalnog frinč festivala u Njujorku, na kome se, kako kaže naša sagovornica, 'prihvataju samo premijerna izvođenja pozorišnih, odnosno plesnih produkcija'.
Da li je organizacija gostovanja Emanuela Gata deo vašeg nastojanja da našu javnost malo bolje upznate ili zainteresujete za ovu vrstu pozorišta?
- Mi i kao govorno područje nemamo dovoljno jasnu reč za ovakve predstave koje nisu balet. Možda je najpribližnije određenje monobalet, reč koja kazuje da smo sami na sceni, da je reč o igri zasnovanoj na nekim tehnikama klasičnog baleta, ali je sve dalje nešto što odudara od klasičnog baleta.
A to što odudara od klasičnog baleta je - šta?
- To je svremena igra i pokret čija se nova dimenzija sastoji u preplitanju teatra, čistog pozorišnog izraza i koreografskog crteža, odnosno teme. U predstavu o Džozefini to novo je uneo Nebojša Bradić kao reditelj, dok sam ja insistirala na igračkim i koreografskim rešenjima.
Negujete netipičnu vrstu pozorišta, da li se često obeshrabrite s obzirom na okolnosti?
- Balkan je najnezahvalnije tlo za bavljenje ovom vrstom umetnosti, tako da mi je u mnogim situacijama bilo najblaže rečeno - čudno. Dok su se u zemlji dešavale velike, tragične i sudbinske stvari nije bilo lako reći: ja igram. Međutim, sa ove pozicije predsednika Saveta za igru Srbije i Crne Gore, vidim da igra ni u svetu nije na nekom zavidnom položaju, mada bogatije zemlje izdvajaju više, što se i vidi u igri njihovih umetnika.
Koji su to razlozi kojih bi dražava trebalo da posebno pomogne ovu vrstu pozorišta?
- Posle gostovanja u Njujorku pozivi za gostovanja su mi počeli stizati u trostruko većem broju. Na neke sam se odazivala na neke nisam jer nije bilo novca. Naše institucije koje se bave kulturom i strategijom promocije naše kulture u inostranstvu moraju, međutim, da se pozabave i pitanjma šta je to što je zgodno za pokretanje odavde i što može predstavljati našu kulturu u inostranstvu. Mislim da treba prekinuti sa onim trendom predstavljanja Srba kao zamazanih i prljavih ljudi i prestati sa slanjem tužnih slika iz Srbije kojima se svet dovoljno dugo naslađivao. Predstavom o Džozefini Beker mi pored ostalog kažemo da smo nekada bili deo sveta i da je ona gostovala u Beogradu.
Koje aktivnosti Savet za igru planira u skorijoj budućnosti?
- Jedna od tih aktivnosti bilo je gostovanje zvezde baleta Sankt Peterburga u Centru 'Sava', zatim ovo gostovanje Emanuela Gata, pokrećemo i izdavačku delatnost, dok ćemo u julu organizovati regionalni kongres Saveza za igru koji je veliki zalogaj i za mnogo veće saveze od našeg.
Da li su šanse onih koji danas počinju da se bave ovom vrstom pozorišta bolje od vaših kada ste počinjali?
- Za mlade igrače je najteže to što nemaju pravu podršku, što smo mi još uvek zemlja odnosno grad gde ljudi ne vole da pomognu mladom čoveku, ne videći da je to budućnost. Pri tom, ljudi ne uočavaju da je igra upravo ona vrsta umetnosti koja najlakše komunicira sa svetom.
Na koji način vi ipak obezbeđujete brojna gostovanja po svetu?
- Već deset godina sam sama sebi zamorče. To što sam i dalje živa je dokaz da posedujem organizacione sposobnosti do kojih mi je vrlo stalo. Uprkos svemu i dalje igram, putujem i radim. Onog časa kada budem prestala sa igrom, svu svoju enegriju usmeriću u organizaciju. Ja volim ono vreme pred izlazak na scenu, dogovaranje, ugovaranje, sama sam organizovala gostovanja svih svojih dosadašnjih predstava. U međuvremenu sam, pored zvezda baleta Sankt Peterburga, organizovala Beogradsku operu na Krfu ili koncert 'Džipsi kingsa'. Ja nisam uplašeni igrač koji živi samo taj tenutak dok igra, a kad on prođe, on i dalje živi u tom trenutku kada je igrao. Paralelno se bavim sa nekoliko stvari i zato se ne plašim tog trenutka kada igra prođe. Plašim se samo da ću uplašiti svoje protivnike.
