Izvor: Politika, 29.Dec.2012, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sagradio puteve, crkve, dom kulture...
Narodu i svom zavičaju, koji nije posetio više od šest decenija, Milomir Glavčić iz Kanade, darovao je oko četiri miliona evra
Kraljevo – Pokraj puta koji vodi od Jošaničke Banje prema selu Kovačima, u svežem betonu, neko je ne baš veštim rukopisom, zapisao izraz zahvalnosti Milomiru Glavčiću iz Kanade. Slični zapisi u ovom kraju uklesani su na jednoj ogromnoj steni, na posebno obrađenim mermernim pločama, metalnim tablama... Jer, skoro pola veka ovaj humanista, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji je rođen i dečačke dane proveo u potkopaoničkom selu Pope, pomaže svoj zavičaj i svoje zemljake. Šalje im novac, finansirao je gradnju puteva, crkava... i sada se o njegovom trošku u Jošaničkoj Banji podiže dom kulture, biblioteka, dečiji vrtić... Činio je to i kad njemu samom nije preticalo i danas kada je jedan od najbogatijih Srba u ovoj dalekoj zemlji. Jedini motiv, kako nam ovde objašnjavaju, jesu njegova ljubav i patriotizam prema ,,svom rodu i otečestvu”, a nikada zarad ,,ogledala lične moći i bogatstva”.
– Kad se sve sabere poklonio je minulih decenija skoro četiri miliona evra. Godinama, dva puta godišnje, svotama od dve do pet hiljada evra pa i više, pomaže oko 160 svojih rođaka. Zatim je, nebrojano puta pomagao mlade na školovanju, studente, starije u nevolji, bolesne, izbeglice, raseljenike... Eto, pre dva meseca poslao je svojim rođacima 130.000 evra čija su imanja pogođena sušom, a više puta je pomagao i sve meštane sela Pope i Kovače – objašnjava nam njegov rođak Radoje Glavčić.
Naš sagovornik Radoje je, kako Milomir često kaže, i njegov ,,ambasador” u Srbiji pa operativno sprovodi sve humanitarne akcije. I, precizno nam nabraja ono što je Milomir u rodnom kraju sagradio.
– Najpre je, sa oko 100.000 evra finansirao gradnju crkve i crkvenog kompleksa u selu Kovači. Bilo je to 2007. godine i ta crkva je posvećena Svetom Iliji, a iste godine poslao je novac i za gradnju puta od Kovača do te crkve. Zatim se odlučio da pomogne i gradnju crkve u susednom selu Žerađu. Tu je uložio oko 50.000 evra i tamo je sagrađen hram koji je posvećen Svetoj Petki. Onda je finansirao asfaltiranje puta do te crkve i groblja i meštani Žerađa su tu saobraćajnicu nazvali njegovim imenom – ističe Radoje Glavčić.
On nam još objašnjava da je ove godine, oko 70.000 evra, uložio u rekonstrukciju puta od oko tri kilometra, koji vodi od glavne magistrale do sela Kovača.
– I, onda je prihvatio predlog nas iz ovog kraja da finansira gradnju jednog objekta u Jošaničkoj Banji, od oko 600 kvadrata, koji bi jednim delom služio građanima kao dom kulture, a tu bi se nalazila i biblioteka i dečiji vrtić. Gradnja je u toku, do sada je utrošeno njegovih 250.000 evra. Koliko će još novca biti potrebno videćemo, a nadamo se da će objekat biti useljiv na proleće – kaže Radoje Glavčić.
Inače, više puta smo pisali da je životni put Milomira Glavčića poput neke filmske priče. Iz rodnih Popa, iznad Jošaničke Banje, otišao je davno, kao siroče u potrazi za parčetom hleba. Malo je šegrtovao u Beogradu, a odmah posle rata, ne mireći se sa jednim slučajem velike nepravde, iz vojske je čamcem preko Prespanskog jezera, ,,otplivao” u Grčku. Onda ga je put odveo u Italiju pa u Kanadu, gde se skrasio u gradu Nijagara Fals. Bavio se mnogim poslovima, bio metalac, stolar, rudar... i samo svojim radom i umećem pokraj Nijagare stekao je dva hotela, bioskopsku dvoranu, veliku površinu zemlje... Tako vredan i pronicljiv, snašao se i u biznisu, znao je kada da kupi i kada da proda i sada je tamo jedan od najbogatijih Srba. Iako u Srbiju posle pomenutog odlaska nikad nije dolazio njegova želja da pomaže svoj zavičaj i narod postajala je sve jača. Na naše pitanje zašto to čini uvek odgovara: ,,Znate, ja sam srećan, presrećan... U krevet odlazim nasmejan i tako danima živim od pomisli da sam nekome ublažio nevolje, olakšao život i da se tamo daleko, u mojoj Srbiji, neko toj mojoj pomoći raduje.”
Mnogo je ljudi iz raznih krajeva koji mu se obraćaju za pomoć, dnevno dobija i po nekoliko pisama. Ne može, naravno, da pomogne svima, a o razgovorima sa predstavnicima grada Kraljeva o mogućem donatorstvu od oko milion evra za gradnju jednog većeg komunalnog objekta, još ne želi da govori.
– Dok o tome razmišljam nije dobro da se javno govori, jer su i pisanja i pohvale u medijima svojevrsno priznanje, a ja ne volim medalje pre nego što na frontu ne okrvavim... – kaže uz šaljivu metaforu Milomir Glavčić.
M. Dugalić
objavljeno: 30.12.2012
