Izvor: Blic, 06.Mar.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sadama je izmislila Amerika
Sadama je izmislila Amerika
Džafar Panahi, iranski reditelj svetske reputacije, gost je ovogodišnjeg Festa sa filmom 'Krvavo zlato', koji je osvojio nagradu kritike u Kanu.
Na upriličenoj konferenciji za novinare govorio je, između ostalog, o tome da je zadovoljan što je ponovo u Beogradu (bio je gost Festa i sa filmom 'Krug' kada je osvojio 'Zlatnog lava' u Veneciji), da se njegovi filmovi još uvek ne prikazuju u Iranu, mada on čini i činiće sve da to promeni, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da je njegova umetnička pažnja usmerena ne na politiku već na socijalnu teme, da iranska kinematografija proizvede godišnje sedamdesetak filmova, od kojih tek nekolicina pređe granice države. Govorio je potom o tome kako je državna cenzura zahtevala od njega da izbaci čitav niz kadrova, poput onih gde su cigarete ili piće... Govoreći za 'Blic' o filmu 'Krvavo zlato', koji tretira jaz između bogatih i siromašnih uz izvesne specifičnosti Irana kao sredine, Panahi je rekao da se prevashodno bavi skeniranjem tog društvenog trenutka.
'Nastojim da ponudim izvestan prikaz na osnovu koga će gledaoci i oni koji su zaduženi za ta pitanja možda naći nekakvo rešenje. Dakle, govorim o problemu koga ne mogu da rešim, niti znam da li će se rešiti. No, to i nije na meni. Jer, zaista nisam ni ekonomista ni političar. Jer, političari su ti koji treba da donose rešenja, oni uglavnom i stvaraju probleme. Jedan kinematograf samo ukazuje na te problem.' Hoćete da kažete kako beda degradira čoveka?
- Okolnosti u kojima živimo i postojimo su sve suroviji. Naime, u mnogim zemljama ono sa čime se ljudi suočavaju nisu normalni uslovi za život jednog humanog bića i primoravaju čoveka, odnosno uslovljavaju ga da pribegne potezima koje inače ne bi uradio i koji mu se nameću. Vidite, sve je veći jaz između bogatih i siromašnih. I upravo to može izazvati nasilje, a ljudi koji se suočavaju sa tim reaguju različito. Husein (lik u filmu) zbilja nije bio lopov, jer da je bio on bi krao od bogatih. Bez namere da vrednujem stvari, hoću da kažem da je on zapravo branio svoje dostojanstvo od poniženja. Uostalom, sve smo češće u situaciji da konstatujemo kako se srednja klasa sve više gubi.
Da li je vaš prethodni film 'Krug', koji se bavi položajem žena u Iranu i koji je dobio 'Zlatnog lava' u Veneciji, inicirao poboljšanje u okviru tog problema makar za nijansu?
- Nisam siguran da se jednim filmom mogu menjati društveni problemi, pogotovo ako uzmemo u obzir da moj film nije ni prikazan u Iranu. 'Krug' je samo moj iskreni pokušaj da se stvari poboljšaju. Dakle, po mom mišljenju ništa se bitno nije promenilo, ali treba se nadati da će doći do toga. I to ne samo za žene nego i za sve ostale. Ali, ipak verujem u snagu umetnosti na duži rok. Da li vi verujete da umetnost može menjati svet?
- Umetnost može samo da baci ljude u razmišljanje i da navede čoveka da više razmišlja. Naravno, to nije definicija umetnosti, već je to naša nada da će ljudi, odnosno gledaoci imati više razumevanja za te stvari. Jer, ako na nekoga utiče knjiga ili film, to znači da i on sam postaje drugačiji, a samim tim i svet oko njega. To otvara pitanje odnosa umetnosti i politike sa vaše tačke gledišta?
- Ne volim umetnost koja je direktno vezana za politiku. Jer, položaj umetnosti je iznad politike. Ona sebe ne prodaje politici, njeno delovanje je nezavisno. Umetnost na politiku gleda odozgo. Scenograf na ovom filmu je Abaz Kijarostamaki, osvedočeno kinematografsko ime. Hoće li taj tandem raditi zajedno i ubuduće?
- Veoma smo lepo sarađivali i ranije, a što se tiče nastavka zajedničkog rada, sigurno da to zavisi od toga kakvi će filmovi ubuduće biti. On i ja smo bili i ostali prijatelji, a uvek nam je drago da neki dobar film izađe iz naše sredine.
Tatjana Nježić
