Izvor: Blic, 21.Maj.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa oblaka sam sišla na zemlju
Sa oblaka sam sišla na zemlju
U trenutku kada sam ostala bez Željka, nisam imala kad ni da otplačem, ni da odbolujem, jer me život odjednom bacio u neku desetu dimenziju od one u kojoj sam do tada bila. Mnogo mi je snage trebalo da prebrodim te najteže trenutke. Ali sada, kada je prošlo godinu i po dana, sve me sustiže. Sada plačem, sada bolujem i osećam veliku prazninu i težinu njegovog nepostojanja. Mislim da nikada u životu neću upoznati čoveka takve hrabrosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << intelekta... Uživala sam u njemu. U svakom pogledu. Ali, više ga nema, a mene će doživotno boleti njegovo odsustvo - kaže Svetlana Ceca Ražnatović, najveća zvezda jugoslovenske estrade, dok u prostorijama FK 'Obilić', pred izlazak njene nove ploče, razgovaramo za 'Blic'.
Kada ste, nakon nesreće koja vam se dogodila, osetili da možete da nastavite da se bavite pevanjem?
- Ni ovog trenutka nisam potpuno sigurna da ću moći maksimalno profesionalno da radim kao do sada. Ali, svesna sam da je to moj posao, a i Željko bi voleo da nastavim da pevam. Trenutno sam u studiju, snimam novu ploču, u junu izlazi... A sad, koliko sam psihički spremna... Naravno da ništa nije kao nekada što je bilo. Kad čovek nosi tugu u sebi teško može da peva. Da li posle velikih tragedija čovek postaje zreliji?
- Materinstvo, kao specifično iskustvo, formira zrelost i ukida svaku vrstu sebičnosti, čovek prestaje da bude egocentričan, i da misli samo na sebe. Ne mislim da me je tragedija učinila još zrelijom, jer sam i pre toga bila veoma zrela. Ali, očvrsla me je. Shvatila sam da je život jedna velika borba. Za pet godina braka sa Željkom kao da sam akumulirala sada potrebnu energiju, jer sam bila izuzetno voljena žena i živela sam kao princeza na zrnu graška. U mom suprugu imala sam sve. I prijatelja i saputnika, i muža i roditelja. Sve. Imala sam kompletnu ličnost koja me ispunjavala i kao čoveka i kao ženu i kao profesionalca. U poslu sam imala njegovu veliku podršku, u svemu je učestvovao, što mi je veoma imponovalo, a takođe sam i ja njega u svemu pratila. Da, mislim da mi je tragedija samo pomogla da očvrsnem, jer, svesna sam da ću morati kroz život sama. Sama, i još da vodim svoju decu. Sama da brinem o njima. Svesna sam da će morati još mnogo cipelica da izližu dok ne stasaju u prave ljude. Čemu učite vašu decu, kakve ljude želite od njih da napravite?
- Kvalitetne, obrazovane i poštene ljude. Želim da žive normalnim životom, pošteđena od stresova. Svesna sam da će moja deca rasti sa tim velikim hendikepom da nemaju oca.
Da li su svesni toga?
- Da. Mnogo pate za njim i ta tuga je veoma izražena. Pogotovo Veljko. Nema dana da ga više puta ne pomene. Stalno hoće da mu pričam šta se to i kako desilo. Iako želim da ga poštedim te priče, on insistira na tome. Zna celu istinu i moraće da živi sa tom bolnom činjenicom, ma koliko se ja trudila da im detinjstvo ulepšam i učinim srećnim. Žao mi je što će moja deca svog oca moći da pamte po video kasetama, novinskim tekstovima, slikama. To mi je najveća žalost koja me ubija. A kako vidite svoju budućnost? - Što se fudbala tiče - da uđem u Evropu, a kada je reč o estradi da snimim još jednu kvalitetnu ploču. Nisam tip žene koja se zanosi planovima o dalekoj budućnosti. Veoma sam realna od kad sam ostala sama; ako sam nekada i bila u oblacima, sada sam čvrsto na zemlji. Najvažnije mi je da se posvetim svojoj deci i da sačuvam ono što smo Željko i ja stvorili. Kakve su nove pesme?
- Ljubavne. Ima li autobiografskih?
- Do sada sam imala mnogo autobiografskih pesama, ali naravno, ne sve. Tokom svoje karijere pevala sam tužne ljubavne pesme i to u trenucima kada sam bila najsrećnija u životu. Kako birate pesmu?
- Ne mora da oslikava moje trenutno emocionalno stanje, ali moram da je osetim da bi slušalac mogao da je doživi i da se pronađe u njoj. Ljudi verovatno misle da će na novoj ploči sve biti autobiografsko i da ću svoje duhovno i emocionalno stanje preslikati u tim pesmama. Ne. I dalje ću ostati dosledna svom stilu i tipu pesama koje sam do sada pevala, a moja intima ostaje i dalje samo moja. Ne volim da otkrivam svoj unutrašnji mir ili nemir, ali, kao što rekoh, pesme će biti tužne i ljubavne. Hoćete li čitaocima 'Blica' premijerno da otkrijete neki stih?
- 'Tačno je da sam sebična, ponekad možda obična, ali za jedno priznaj mi - bila sam ti odlična.' Kako tumačite činjenicu da ste već godinama ubedljivo najpopularnija pevačica u Jugoslaviji?
- O tome, naravno, ne odlučujem ja. Mislim da čovek treba da se rodi pod srećnom zvezdom i da bude predodređen za neke stvari. Potrebna je jačina ličnosti, harizma, ali i doza intrigantnosti. I, veoma je važna iskrenost, a ja je imam, što publika i oseća. Imam iskren odnos i prema poslu i prema životu. U sve što radim ulazim punim srcem i mislim da se to na adekvatan način i vraća. Nikada ništa nisam potencirala ili na silu radila. Radim samo ono što volim, što me ispunjava, i sve sa puno ljubavi, bilo da je reč o estradi ili fudbalu. Posao i ljubav su neodvojivi, a u toj kombinaciji ni uspeh ne može da izostane. Utisak je da više volite fudbal od estrade.
- (smeh) Na estradi sam postigla sve što je moglo na ovim našim prostorima. Nikada u životu nisam po svaku cenu trčala za karijerom, što se vidi i po diskontinuitetu u izdavanju mojih albuma. Snimala sam na godinu i po ili dve, a prioritet mi je bio kvalitet. Jer, imam pesme koje žive i bez mog fizičkog prisustva na estradi, pesme koje će ostati u narodu i kad a ja budem prestala da pevam.
Što se fudbala tiče, tu mnogo više skače adrenalin, a ja sam veoma temperamentna žena i dešavanja me pokreću. U fudbalu ima više akcije. Moj tim je trenutno u krizi, što je i normalno, mnogo se nerviram, ali kad dobijemo utakmicu, da imam krila letela bih oko stadiona. Rezultat u fudbalu je neizvestan, lopta je okrugla, ne pobeđuju uvek bolji, nego srećniji.
Simonida Milojković
