Izvor: Politika, 14.Jul.2010, 23:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRPSKA MLADOST
Osećam tugu zbog uskraćenih mogućnosti mladima da u svojoj zemlji razviju i pokažu sve svoje potencijale
Na dan kada je cela Evropa i jedan deo sveta obeležavao godišnjicu genocida u Srebrenici, na dan kada je predsednik Srbije po drugi put otišao da se pokloni žrtvama strašnog zločina, u centru Beograda jedan mladi čovek obukao je majicu sa likom generala Mladića i tekstom „Srpski heroj“. Bio je ponosan što je priveden.
Nedavno su, tokom nedelje socijaldemokratije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Srbiji, predstavnici Socijaldemokratske omladine SDU, koji su i pokretači ovog okupljanja, uz još neke partije iz regiona, odbili da učestvuju na skupu na koji su pozvani i predstavnici Socijalističke partije Srbije. To su obrazložili činjenicom da se SPS još uvek nije jasno ogradio od Miloševića i svoje politike iz devedesetih.
Svaki dan u novinama čitamo o primerima naših talentovanih mladih ljudi kojima se nude stipendije na najuglednijim svetskim univerzitetima. Oni sviraju, kreiraju, bave se matematikom i fizikom, promišljaju budućnost, dobro uče, ali ni oni, ni njihove porodice, ni naša osiromašena država nemaju sredstava da im omoguće vrhunsko obrazovanje u svetu.
Mladost Srbije trpi danas, u ovom trenutku, posledice politike devedesetih, naše duboke podeljenosti između prošlosti i budućnosti i straha od promena. Nesposobnost i nespremnost nas, generacije starijih, da preduzmemo radikalne političke i ekonomske poteze kojima bismo Srbiju doveli na put razvoja i relativnog blagostanja, sa jedne strane, produbljuje rascepljenost društva, a sa druge, pred generacije mladih nepravedno postavlja dilemu: ostati i potonuti u ovom mulju ili otići u svet da bi pokušali da ostvare svoje potencijale.
Mladost Srbije ničim nije zaslužila ovakvu sudbinu. Greše oni koji kažu da su mladi kolateralna šteta naše neposredne prošlosti. Oni su svesno žrtvovani. Oni su žrtve koje su se mogle predvideti i izbeći. Tragično je da se u Srbiji, iz političkog oportunizma sa elementima ličnog bogaćenja, mulj i dalje održava. Zato niko od nas nema privileguju i pravo da „sme da ih pogleda u oči“.
Osećam tugu zbog uskraćenih mogućnosti mladima da u svojoj zemlji razviju i pokažu sve svoje potencijale. Tugu zbog njih i zbog Srbije. Tu ne pomaže mnogo to što se neki dobri ljudi okupe i talentovanom muzičaru, koji svira na ulici u Beogradu, kupe novi instrument da bi mogao da pohađa nastavu na najboljem svetskom univerzitetu u Njujorku. Mladi talentovani „prirodnjaci“ ne mogu da rešavaju matematičke probleme na ulici da bi na sebe skrenuli pažnju i sebi obezbedili neophodnu pomoć. Fond za mlade talente, uz ogromne napore, čini koliko može, ali to nije dovoljno. Tugu izaziva to što nas politički oportunizam koji se krije iza održavanja socijalnog mira sprečava da sistemskim reformama, pre svega u visokom školstvu, trenutno stanje promenimo nabolje.
Zabrinut sam zbog činjenice da ideologija smrti i mržnje ima svoje pristalice i branioce među mladima u Srbiji. Pokušavam da razumem zašto je nekome ko je mlad bliži identitet 1389. godine, dakle 14. veka, nego 21. veka u kome živi. Jedan od razloga vidim u našoj zvaničnoj politici koja neupitno nameće da će naš odgovor na pitanje budućnosti Srbije biti opstanak u mitovima prošlosti.
Optimizam mi održava zanimljiva grupa mladih koja beskompromisno zastupa manjinsku poziciju u Srbiji. Oni su postavili pitanje odgovornosti za prošlost mnogo odlučnije i principijelnije od onih na koje bi trebalo da se ugledaju. Oni neće da se pomire sa onima koji se još uvek nisu na jasan način ogradili od prošlosti i priznali odgovornost partije kojoj pripadaju za tragedije koje smo preživeli. Za njih su još uvek partizani na jednoj a četnici na drugoj strani, prvi kao antifašisti a drugi kao kolaboracionisti. Oni ne pristaju da istoriju zaborave a još manje da je menjaju. Oni zapravo vraćaju ideologiju na političku scenu Srbije.
To su pre njih, na simbolički način, učinili mladi anarhisti koji su zbog svojih uverenja nepravedno bili u zatvoru. To će vremenom obavezati i druge partije da mnogo jasnije zastupaju osnovne principe onih političkih ideologija kojima pripadaju. Njihovi podmlaci će ih na to prisiliti. Hajde da za početak bar u tome poslušamo šta nam mladi poručuju.
Uostalom, u Srbiji sve počinje i završava se politikom.
Direktor „Građanskih inicijativa“
Miljenko Dereta
objavljeno: 15/07/2010
