Izvor: Blic, 30.Dec.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRJ će poštovati volju Crne Gore
SRJ će poštovati volju Crne Gore
Moja poseta SAD, gde putujem trećeg januara, jedan je od najvažnijih koraka za našu zemlju u narednoj godini. Mi hoćemo da znatno povismo nivo odnosa između SRJ i Amerike, bez obzira na to što je ovo period tranzicije administracije u SAD. Računamo na to da će i demokrate i republikanci u Kongresu, odnosno u Senatu biti veoma zastupljeni. Pitanje je koja će opcija u kom momentu da prevagne, a s druge strane, imamo u vidu ozbiljnost američke >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << adminsitacije, bez obzira na to koja je stranka na vlasti - rekao je u intervjuu za 'Blic' Goran Svilanović, ministar spoljnih poslova Jugoslavije, i dodao:
- Razgovaraću sa državnim sekretarom i mnogim drugim uticajnim ličnostima u Kongresu i Senatu. Cilj posete je jasno definisan: mi želimo da otpočne proces podizanja nivoa odnosa između SRJ i SAD.
Očekujete li da će nova američka administracija imati blaži odnos prema našoj zemlji u odnosu na Klintonovu.
- Svaka ozbiljna zemlja svoju politiku planira dugoročno i promena administracije ne može drastično da utiče da se promeni politika prema pojedinim zemljama. Kod nas je drugačiji slučaj, ne zato što mi nismo ozbiljna zemlja, jer jesmo. Dubina promena kod nas je velika, a ja, čak, nisam siguran da su neki ljudi, pogotovo posmatrači sa strane, svesni koliko toga se kod nas promenilo. Nije stvar u tome da imamo novog predsednika, novi sastav saveznog i republičkog parlamenta ili novog predsednika vlade. Reč je o tome da su se opredeljenja građana jako promenila u odnosu na pre nekoliko godina. Ovo je veliki preokret koji će imati ozbiljne posledice, ne samo u našoj zemlji, već i u celom regionu. Mi ćemo pokušati da najpre naše susede, zatim evropske zemlje, pa onda i velike svetske sile, upoznamo sa novom definicijom naše spoljne politike. Najavljen je i vaš put u Brisel u sedište NATO. Da li ćete sa zvaničnicima ove vojne alijanse razgovarati o mogućnosti da se kopnena zona bezbednosti na jugu Srbije smanji?
- Put u Brisel se još ugovara, ali očekujem da tamo otputujem pre 15. januara. U Briselu će jedna od tema biti stanje u zoni bezbednosti, obaveze Kfora i naše obaveze. Svakako će se razgovarati o tehničkim detaljima u vezi sa tom zonom. Ipak, moj prvi boravak u Briselu trebalo bi da doprinese boljem razumevanju onoga što se stvarno dešava u zoni kopnene bezbednosti i naših očekivanja kad je u pitanju stabilizacija situacije na jugu Srbije. Razgovaraćemo i o onome što se događa na Kosovu i o perspektivama kad je ova pokrajina u pitanju.
U drugoj polovini janura posetiću i Moskvu. Razgovor koji sam imao u četvratak sa predstavnicima ruske Dume vrlo je koristan uvod za moj put u Moskvu. Kako se osećate kao ministar države koju ne priznaje jedna od njenih članica?
- Niko se ne oseća dobro zbog toga. Ali kroz svoj rad veoma se trudim da vodim računa o interesima i Srbije i Crne Gore i da ni na koji način ne vređam prava građana Crne Gore. Međutim, bilo bi dobro da se dogovorimo o reorganizaciji zajednice i da imamo mnogo sluha za zahteve Crne Gore. Mislim da odluka o potpunoj nezavisnosti ove republike i raspadu SRJ ne bila dobra. U DOS smo imali vrlo ozbiljan razgovor na ovu temu i dogovorili smo se o dve stvari. Prvo, da neće biti nikakvog nasilja, odnosno niko iz Srbije neće pozivati ni na kakvo nasilje i nastojaćemo da razgovaramo potpuno demokratski. Drugo, nismo spremni da prihvatimo jednostranu odluku Crne Gore koja bi bila donesena po principu - evo mi smo rešili da idemo. Potrebno je poštovanje procedure utvrđene ustavima Srbije i Crne Gore i saveznim Ustavom. Za donošenje odluke o nezavisnosti potrebno je poštovati demokratsku proceduru, što podrazumeva slobodu medija i slobodu političkog organizovanja. Ono što u takvoj atmosferi, uz poštovanje pre svega Ustava Crne Gore, građani odluče na referendumu, mi ćemo svakako poštovati. Naša zemlja ima uspostavljene diplomatske odnose sa svim bivšim jugoslovenskim republikama, ali ostali su brojni problemi. Koja će pitanja biti prioritetno rešavana?
- Sa naše strane postoji veoma veliki interes da razgovaramo o mogućnosti povratka izbeglica, kad je u pitanju i Hrvatska i Bosna i Hercegovina. Čak mislim da bi to i tripartitno moglo da se rešava, kako bi se taj proces ubrzao i pojednostavio. To je bio predlog ministra spoljnih poslova BiH Jadranka Prlića, ja sam ga prihvatio i sad čekamo odgovor iz Zagreba. Međutim, glavne stvari bi trebalo da budu vezane za privrednu saradnju. Ima i pitanja koja će biti teže rešiti, takvo je pitanje sukcesije, ali interes je svih da se o ovome donesu konačne odluke. Važno bi bilo da što pre potpišemo čitav niz sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, o podršci investicijama, što bi nam pomoglo u uspostavljanju privredne saradnje. Nemamo uspostavljene odnose samo sa Albanijom, ali se nadam da će i to biti dogovoreno što pre, a siguran sam da je to i u interesu Albanije. Kontakti koje smo do sada imali pokazuju da bi i to moglo vrlo brzo da bude rešeno.
LJ. Begenišić
