Izvor: B92, 26.Mar.2014, 12:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SOS telefoni " juče, danas i sutra
Ratifikacijom Konvencije Saveta Evrope 31. oktobra 2013. godine Srbija je prihvatila obavezu pokretanja jedinstvene nacionalne SOS linije za pomoć ženama koje su pretrpele nasilje.
Iako u Srbiji postoje značajne inicijative koje su direktna podrška žrtvama one često rade u neadekvatnim uslovima i na bazi entuzijazma i solidarnosti. O značaju uspostavljanja nacionalne SOS linije i trenutnom stanju stvari u Srbiji razgovarali smo sa Vesnom Jarić, koordintarkom UN projekta >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama u Srbiji“.
· Nasilje nad ženama je problem za čije je rešenje potrebna multisektorska saradnja vladinih i nevladinih organizacija. Kakva je uloga samih SOS linija u procesu rešavanja ovog problema i u čemu se ogleda njegova važnost?
SOS telefoni za žene i decu žrtve nasilja su specijalizovani servisi i jedan od najefikasnijih mehanizama zaštite žena od nasilja u svetu. SOS telefoni su jedan od najznačajnijih načina za omogućavanje žrtvama da pronađu pomoć i podršku.Putem SOS telefona pruža se podrška i osnažuje se žena koja je preživela nasilje da izađe iz situacije u kojoj se nalazi. SOS telefoni su ključni za prvi kontakt sa korisnicom i za izlaženje u susret njenim potrebama, kao i za dalje usmeravanje na službe u zajednici kao što su sigurne kuće, centri za socijalni rad, policija, zdravstveni centar, tužilaštvo.
· Kako se došlo na ideju pokretanja SOS brojeva kao vida pomoći?
Uspostavljanje ovih specijalizovanih službi počelo je sedamdesetih godina XX veka u svetu, dok je u Srbiji prvi SOS telefon otvoren 1991. godine na inicijativu neformalne grupe samoorganizovanih žena koje su htele da pruže podršku drugim ženama da izađu iz situacije nasilja. Počeci su nekako svuda bili slični. Žene su razgovarale sa drugim ženama o problemima sa kojima se suočavaju i o odsustvu institucionalne podrške za onu koja se nalazila u situaciji nasilja. Sada je iza tih neformalnih ženskih grupa više od četrdeset godina iskustva i rada sa ženama sa iskustvom nasilja. Te pionirke borbe protiv nasilja nad ženama su otvorile vrata institucija, napravile prodore u zakone i druga državna i međunarodna dokumenta. U poslednje dve decenije gotovo sve države članice Evropske Unije su opredelile finansijska sredstva iz državnih budžeta za finansiranje rada specijalizovanih ženskih organizacija obezbeđujući, takođe, uslove za rad nacionalnih jedinstvenih SOS servisa koji su dostupni 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji.
· Da li nam možete navesti neki primer dobre prakse u Evropi?
Danas, zaista možemo govoriti o mnoštvu pozitivnih primera saradnje ženskih specijalizovanih organizacija i državnih institucija. U Velikoj Britaniji, na primer, postoji nekoliko specijalizovanih nacionalnih SOS telefona za žrtve nasilja. Jednu od njih u potpunosti finansira Ministarstvo unutrašnjih poslova, a uslugu sprovodi ženska nevladina organizacija Women’s Aid koja je umrežena sa preko 500 lokalnih pružalaca usluga. Pored toga, postoji i specijalizovana SOS linija za muškarce žrtve i za muškarce počinioce nasilja koju vodi organizacija Respect. Ove organizacije su diverzifikovale svoje ekspertize i usmerile ih ka zajedničkom cilju zaustavljanja nasilja nad ženama. U Francuskoj, pak, postoji 08victimes i njega finansira direktno Ministarstvo pravde, a uslugu pruža mreža ženskih nevladinih organizacija koje aktivno deluju u 112 lokalnih zajednica u Francuskoj. To su uspešni modeli saradnje javnog i privatnog sektora iz kojih se može puno naučiti i za lokalne potrebe.
· Kakva je trenutno situacija pružanja usluge SOS telefona u Srbiji?
Prema našim podacima, u Srbiji, deluje oko 25 lokalnih SOS telefona koji zavise od neizvesnih i povremeno dodeljenih donatorskih i sredstava lokalne samouprave. Gotovo je nemoguće utvrditi tačan broj specijalizovanih servisa, jer se oni ciklično gase i otvaraju u zavisnosti od broja dostupnih volonterki i drugih okolnosti. Tokom 2013-2014 Program Ujedinjenih nacija za razvoj podržava 11 ženskih nevladinih organizacija koje pružaju specijalizovane usluge SOS telefona. U isto vreme, UNDP podržava Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike u izradi podzakonskog akta posebnog pravilnika o minimalnim standardima za rad SOS telefona. Fond B92 i B92 se uključuju u akciju podrške kroz obaveštavanje javnosti o radu i značaju ovih malih organizacija koje herojski opstaju zahvaljujući predanom radu volonterki i konsultantkinja koje svaki dan osnažuju i podržavaju žene u njihovim naporima da izađu iz nasilja.
· Srbija je krajem prošle godine ratifikovala Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Koje izmene u pravnom sistemu Srbije bi trebalo da donese ratifikacija ovog dokumenta?
Ratifikacija Istanbuslke konvencije nas obavezuje da uskladimo odredbe domaćeg zakonodavstva sa međunarodnim standardima. Primera radi, biće potrebno da se uvede inkriminizacija krivičnih dela kao što su proganjanje (stalking), prinudni brak, genitalno sakaćenje žena, prinudni abortus i prinudna sterilizacija itd. Odredbe koje su relevantne za pružanje usluge SOS telefona se nalaze u članu 24 Istanbulske konvencije koji se odnosi na obezbeđivanje sredstava iz državnog budžeta za ove specijalizovane servise, sa posebnim fokusom na uspostavljanje besplatne SOS telefonske linije koja pokriva celu zemlju, radi davanja saveta pozivaocima, poverljivo odnosno čuvajući njihovu anonimnost i koja je dostupna non-stop (24 sata dnevno).
UNDP u okviru zajedničkog projekta „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama u Srbiji“ koji sprovodi u saradnji sa UNICEF-om i UN Women-om, podržava osnivanje neophodne nacionalne jedinstvene SOS linije za žene žrtve nasilja koja će biti uspostavljena putem umrežavanja aktivnih ženskih nevladinih organizacija koje ovu uslugu već godinama pružaju.
www.sigurnakuca.net
.jpg)
