Izvor: Politika, 30.Jun.2015, 18:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SDS, SDPS i JS podržavaju promenu Ustava
Promena Ustava, smanjenje broja poslanika i pronalaženje boljih izbornih pravila jeste ono oko čega se slažu poslaničke grupe JS, SDPS i koalicije okupljene oko SDS-a, sudeći po onome što su juče predstavili na javnom slušanju koje je organizovala Akciona grupa za reformu političkog sistema. Međutim, svako od njih ima različito viđenje kako bi šta od pomenutog trebalo regulisati.
Predstavljajući predlog Jedinstvene Srbije, Petar Petrović je kazao da bi dogovorom trebalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << utvrditi koje su to hitne izmene Ustava neophodne i da bi trebalo započeti ozbiljan rad na donošenju novog ustava, koji se neće menjati svaki čas. Prema njegovim rečima, JS nema ništa protiv smanjenja broja poslanika, ali pod uslovom da se pronađe rešenje da svi delovi Srbije budu predstavljeni u parlamentu, jer „nije realno da Beograd ima trećinu poslanika, bez obzira na broj stanovnika, a da neki delovi zemlje nemaju poslanike”. JS se, kako je rekao, zalaže za proporcionalni izborni sistem, uz malu modifikaciju i zadržavanje prirodnog praga za nacionalne manjine. On je istakao: „Ako zadržimo proporcionalni izborni sistem, onda JS smatra da vlasnici poslaničkih i odborničkih mandata treba da budu stranke koje su ih kandidovale. JS smatra da predsednika republike treba birati neposredno, kao i do sada. Takav sistem mi imamo od početka, a takav je i u zemljama u okruženju, ali ako većina bude za to da se on bira u parlamentu, JS se neće protiviti.”
Socijaldemokratska partija Srbije, kako je rekao Milorad Mijatović, zalaže se za smanjenje broja poslanika u Skupštini Srbije sa 250 na 150, u Skupštini AP Vojvodine sa 120 na 80, a lokalne samouprave imale bi, u zavisnosti od veličine, od 19 do 59 odbornika. Prema njegovim rečima, trebalo bi uvesti proporcionalni personalizovani izborni sistem i stepenasti cenzus, pa bi tako cenzus za jednu stranku iznosio tri odsto, za dvočlanu koaliciju pet, tročlanu sedam i za koaliciju koju čine četiri i više partija devet odsto. Prema njegovim rečima, trebalo bi uspostaviti državnu izbornu komisiju i doneti zakon o vladi kojim bi se propisalo da svaka vlada ima 18 članova, 15 ministara, dva potpredsednika i premijera. SDPS se zalaže i za izbor predsednika republike u parlamentu.
Socijaldemokratska stranka Borisa Tadića, kako je rekao njen predstavnik Nenad Konstatinović, protivi se donošenju novog ustava i predlaže izmenu postojećih rešenja oko kojih bi se saglasila većina građana i njihovih predstavnika. On je istakao da je sadašnji Ustav „plod kompromisa između politike Borisa Tadića, koja je bila usmerena ka EU, i politika Vojislava Koštunice i Tomislava Nikolića, koje su bile izričito protiv EU”. SDS je za smanjenje broja poslanika na 150, za proporcionalni personalizovani izborni sistem i za podelu Srbije na najmanje 15 izbornih jedinica. Prema njegovim rečima, gradonačelnici i odbornici birali bi se na neposrednim izborima. Što se tiče izbora predsednika Srbije, Konstantinović nije konkretno rekao za šta je SDS, ali je objasnio da, ukoliko neposredan izbor ostane na snazi, treba povećati predsednička ovlašćenja, a ukoliko predsednik bude biran u parlamentu, treba da ostanu kao što su sada ili da budu nešto manja.
Zajedno za Srbiju (ZZS), kako je rekao lider stranke Dušan Petrović, zalaže se za decentralizaciju Srbije. Prema njegovim rečima, ZZS predlaže da svako naseljeno mesto ima svoj budžet, koji bi se punio porezom na imovinu sa njegove teritorije. Petrović je rekao da bi Srbija trebalo da bude podeljena na tri regiona – Vojvodinu, Beograd i centralnu Srbiju – i dodao: „To je od značaja za dugoročnu bezbednost i ekonomski razvoj zemlje. Pogledajte deo između Kuršumlije i Merdara, to je najređe naseljeni prostor u Evropi, dok je deo između Merdara i Podujeva najgušće naseljeni prostor u Evropi. Šta je još potrebno reći da bi nam se upalila crvena lampica?”
Za razliku od prošlog, ovaj put su se predstavnicima američke ambasade i USAID-a u praćenju javnog slušanja pridružili i predstavnici OEBS-a.
M. Čekerevac
