Izvor: Vostok.rs, 15.Feb.2016, 21:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD kao uzrok svetskih konflikata
Svedocimo smo iz godine u godinu izbijanju novih sukoba, uplitanju novih država u postojeće sukobe. Povodi za to su najčešće „demokratske“ promene u zemljama bliskog i srednjeg istoka inicirane od SAD i njenih partnera. Sukobi se prelivaju iz države u državu.
Na ovu temu razgovarali smo sa vojno-političkim analitičarom, pukovnikom Gostimirom Popovićem.
Gostimire, konfliktna područja se šire i po trenutnom stanju stvari, tome nema kraja.
- Ključno krizno područje ili ratno područje na ovoj planeti je prostor od Avganistana, južnog oboda Kavkaza pa do Egipta uljkučujući sve zemlje, sisteme, narode i religije na tom prostoru.
Taj prostor zadnjih nekoliko desetina godina je veoma zapaljiv i u njemu se veoma lako rasplamsaju sve vrste oružanih sukoba.
U nekim kraćim periodima, pojedini sistemi su bili vrlo prosperitetni kao što su to bili Irak, Sirija, Libija, Liban i Egipat. Međutim, kako vreme prolazi, nijedan od tih sistema ne samo da nije stabilan i profitabilan, nego je vrlo nestabilan i jednostavno predstavlja sistem u kojem nema nikakvog reda, a narodi su dovedeni na ivicu opšteg opstanka.
Kada govorimo o tom prostoru treba ga i taksativno nabrojiti. Imamo Avganistan u kome su Amerikanci uneli „demokratiju“ i napravili takav nered, da će Avganistan kao takav vrlo dugo da ostane na dnu društvene ili bilo koje druge lestvice.
Dalje kada krenemo, prema jugu, vidimo da Kurde, narod od nekoliko desetina miliona niko ne želi da sasluša, a kamoli da im omogući da imaju bilo kakva lična, kolektivna i nacionalna prava.
Imamo Irak koji je razbijen, imamo Siriju koja je razbijena, dakle prostor u kojem je antiohijska patrijaršija, koje de fakto više nema. Neće je de jure biti ni dok je sveta i veka. Oni koji su je razbili to veoma dobro znaju.
Imamo prostor Libana koji je do pre tridesetak godina bio kao „Švajcarska“ Bliskog istoka. On je danas jednostavno prostor na kome nema ni budućnosti ni prosperiteta.
Egipat koji je bio vrlo snažan u arapskom svetu, sistem koji je jednostavno bio stabilišući, sada je na kolenima i u njemu se dešavaju stvari vrlo opasne po bezbednost samog Egipta, pa i dalje.
Kada govorimo da je nekada bila stvorena Ujedinjena Arapska Republika i da su Sirija i Egipat bili nosioci razvoja vidi se šta se sve uradi sa sistemima Srednjeg istoka. Kada govorimo o tom prostoru, ne smemo nikako zaboraviti Iran koji je izdržao sve sankcije i koji je uspeo da ojača i da se vrati u kolotečinu, međutim bojim se da će vrlo brzo doći do nekih novih sankcije, jer ovi koji su to napravili, neće tek tako lako osloboditi iranskih 400 milijardi dolara na raznoraznim lokacijama u svetu koje u pravilu kontrolišu SAD.
Šta je uzrok ovih konflikata?
Ceo prostor Srednjeg istoka je razbijen sa tendencijom daljeg razbijanja i u tom prostoru imamo nekoliko faktora. Prvi su SAD jer im je treba rat da se vodi negde na planeti. Imamo Tursku koja zaista ne zna kuda bi, a mora kao članica NATO po nalogu SAD da radi u njihovom interesu, i radi ono što radi. Trenutno imamo dva stabilišuća faktora na tom prostoru, a to su Rusija koja u Siriji pokušava da spasi što se spasiti može. Rusija pokušava i da stabilizuje Egipat koliko se može. Takođe, Iran da bude sistem sa Srednjeg istoka kao stabilišući faktor, a Iran to zaista može.
Veoma dugo se neće desiti stabilizacija u Avganistanu, Iraku, Libanu i u Siriji ako se nešto naglo ne promeni, tako da u narednih desetak godina možemo očekivati da će to područje biti područje oružanih sukoba. Jedino ako aktivnost Rusije ne urodi plodom, pa da barem jedan ili dva sistema stanu na svoje noge i postanu koliko toliko stabilni.
Koji je cilj SAD i njehovih saveznika u rušenju režima i uništavanju celih država? Da li su to resursi?
Cilj SAD nije nikakvo rušenje režima, nije nikakvo dovođenje „demokratije“, nije nikakva pomoć narodima, nego je cilj stvaranje što većeg prostora pod kontrolisanim haosom i na taj način obezbeđivanja resursa i obezbeđivanje aktivnosti za svoje snage van SAD.
SAD izvozom nereda, a u ovom slučaju govorimo o Srednjem istoku, čuvaju svoju unutrašnju stabilnost i što je veći nered na Srednjem istoku, oni će mnogo lakše da prebrode neke svoje unutrašnje krize.
Tako da , priče o „demokratijama“, floskule o režimima i sve ostalo, jednostavno vređaju zdrav razum. Uzmimo nekadašnjeg predsednika Iraka i Irak, koji je napadnut jer je navodno imao oružje za masovno uništenje. Prevrnuli su bukvalno svaki kamen i nisu našli ništa.
Isto tako u Avganistanu, samo je napravljena duboka podela.
Kada se govori o Siriji, od jedne vrlo stabilne zemlje napravljena je ruševina. Kada se govori o Egiptu, od jednog vrlo stabilnog i snažnog sistema napravljeno je nešto što se veoma lako moće urušiti.
Kada se govori o Libiji, kao jednom najsocijalnijem, najdemokratičnijem i najhumanijem sistemu, kao sistemu koji je tada postojao na planeti zemlji, napravljena je ruševina u kojoj se ništa ne zna.
U stvari se zna, ovi ekspoatišu, a ovi se međusobno ubijaju.
Na taj način SAD izvoze nered da bi kod sebe održale red i u tome je osnovna razlika između SAD i Rusije. Rusija pokušava da pomogne i to kada je pozovu, a SAD dolaze nezvane i prave nered.
„Moderni fašizam"?
Ne bih to nazvao fašizmom jer je to mnogo opasniji oblik. Mi se vrlo često bavimo nečim što je bilo. Dakle, svaki sistem, zemlja-narod, koji se priprema za neki prošli sukob, on ga je garantovano kao novi izgubio. Danas je sasvim novi pristup koji u teoriji čak nije ni osmišljen i definisan.
Reći ću jednu jeretičku misao, koja nije baš poželjna i citiraću Karla Marksa. U svome delu „Kapital“ on je napisao: „Kada se narodu na oči i uši stavi kapuljača od magle, onda se s njim itekako upravlja i on nema šansi da se bilo kako oslobodi toga.“
Kao da je pisao za ovo vreme.
Vanja Savićević,
