Izvor: Blic, 14.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
S obronaka Himalaja
S obronaka Himalaja
Hindustanska klasična muzika deo je najstarije poznate čovekove baštine kad su ljudi učeni da se osećaju delom univerzuma i ponašaju u skladu sa tim. Veda se nametnula kao – totalno znanje. Tokom dvadesetog veka, nakon odlaska Britanaca, Indija je počela da gubi svest o staroj tradiciji zagledana u kosmos na jedan drugačiji način, zainteresovana pre za tehnološki i politički napredak, ali je Mahariši Maheš Jogi, čuveni indijski 'fizičar svesti', >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << otvaranjem škola i katedri širom sveta, u saradnji sa indijskom državom, uspeo da vrati tradiciju u život. Pevačica klasične hindustanske muzike, svetski proslavljena Anita Roj, jedna je od posvećenih poznavalaca i prenosilaca stare vokalne tradicije koju koncertima, kao predavač na univerzitetima i guru mnogih studenta i sledbenika, vraća u životnu praksu. Nakon nedavnog koncerta u Kragujevcu, koji je razgalio prisutne, a uoči sutrašnjeg, (nedelja) koncerta u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra u Beogradu, gde nastupa u pratnji tabliste Akaš Bata i Katarine Danojlić na tampuri, ekskluzivno za 'Blic' Anita Roj govori o tome kako je vedska tradicija postala njen životni put.
Kako ste postali poznavalac i interpretator stare, klasične hindustanske muzike?
- Imala sam strogu majku, takođe pevačicu, koja me je budila veoma rano, u četiri ujutro, kako bih, sa pauzama, ceo dan uvežbavala pevanje. Sve se dešava u mom rodnom Dera Dunu na obroncima Himalaja gde su temperaturne razlike između dana i noći ogromne. Bilo mi je tako hladno, bila sam tako nesrećna - dok svi ostali mogu da spavaju ja učim da pevam! Ali, dobro da je bilo tako. Majka me je naučila osnovnim principima. Sa trinaest, počela sam regularno školovanje pevačice klasične hindustanske muzike. Imala sam vrlo nepoverljivog prvog učitelja: 'Nije ovo za tebe, imaš previsok glas, ovde koristimo duboke'! Ali nisam odustajala i 'prelomila' sam glas. Na kraju mi je prišao i rekao, u redu, biću ti učitelj.
Jedna ste od onih koja je uticala da se Indija ponovo okrene tradiciji, kakva je situacija u tom smislu danas?
- Dok je moja majka takođe pevala na osnovu vedske tradicije, ali specijalne pesme, prilagođene vremenu, tzv. posvećene, studirala sam i naučila i čistu klasiku stare vedske civilizacije. Prve tradiciju približavaju savremenom načinu života hindi jezikom, druge su drevne pesme na sanskritu. Pevam, dakle i onu vrstu klasične muzike, na hindi jeziku, gde je slobodna upotreba mašte, improvizacija i ličnog stila. Do pre deset godina mladi su hrlili dalje od tradicionalne muzike a danas joj se opet vraćaju.
Ali vaša kćerka je molekularni biolog!?
- Ona je želela da bude profesionalna igračica ali nisam je ohrabrila ka tome.To je zanat koji izumire a oni koji se njime bave jedva preživljavaju. Naučila je sve što je potrebno. Ona jeste naučnik ali i kompletna umetnica indijskog klasičnog plesa.
Da li je moguće otpevati ili odsvirati ragu(melodiju) a ne biti duhovno povezan sa njenim autentičnim sadržajem?
- Ne, jer indijska klasična muzika, zapravo je religiozna muzika. Kad je izvodiš to radiš iz dubine duše. Imamo popularne, posvećene pesme koje su bazirane na osnovnoj melodiji. Znači klasična muzika se primenjuje u raznim oblastima - ne izvodimo je samo po pozorištima. Rage koristimo i u vidarske svrhe. Poznajem taj opus. To su pesme izlečenja i one zaista pomažu. Koncert vedske muzike zato nije puki muzički doživljaj već i nešto veoma relaksaciono, ali, opet, duboko duhovno, čak i kad je reč o poluklasičnoj muzici. Vedsko znanje mada je često reč o pričama o Krišni, nije religiozno već- kompletno znanje.
Da li se vokalna muzika izvodi uvek u instrumentalnoj pratnji? Koje su osnovne dogme u vokalnoj tradiciji Hindustana?
- Mogu da izrazim sva svoja osećanja. Izražavam ih glasom ali i rečima. Kaže se da je melodija majka a ritam otac muzike. Melodija je vrlo striktna, ne smeš da je izmeniš ni za jotu. Sve je vremenski veoma precizno određeno, ne samo delom dnevnog ciklusa u kome se izvodi nego i sezonskim karakteristikama. Sve drugo je emocija, trening. Kompozicija nije dugačka, to mogu biti kratki komadi u okviru melodije, a u novijoj tradiciji, svaki znak, svaka nota se improvizuje kroz tri oktave. U skladu sa ragom možemo improvizovati ali ne smemo van nje. Vokalna muzika uvek ide u instrumentalnoj pratnji. U našoj tradiciji ne postoji harmonijum ili piano, mi se držimo tampure.
Ovde kažemo - tambura.
- E, pa to je pravilnije, u skladu sa sanskritom i vedskim učenjem. Ima dakle, četiri žice, ali se koriste samo srednja i prva koja se štimuje prema dvanaestostepenoj skali. Milorad Pavlović
