Izvor: Blic, 03.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ružni, prljavi i zli
Ružni, prljavi i zli
Nagrada 'Raša Plaović' koju dodeljuje Narodno pozorište Beograd za najbolju ulogu, ostvarenu tokom prošle sezone na beogradskim scenama, pripala je Tihomiru Staniću za ulogu Mefista u predstavi 'Faust' rediteljke Mire Erceg. Pored ove, na svečenosti povodom dana Narodnog pozorišta, Staniću je za istu ulogu uručena i Godišnja nagrada ove kuće
Primajući nagradu zahvalili ste se, pored ostalih, i nepoznatom italjanskom producentu?
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- Hteo sam da završim svoj govor, koji sam razume se unapred smislio, sa prva dva stiha iz Sumatre 'Sad smo bezbrižni laki i nežni, pomislimo kako su tihi i snežni, vrhovi Urala', ali nisam to učinio jer sam osetio da je onako kako sam završio bilo efektno. Međutim, pominjem 'Sumatru', zato što je potreban neverovatan sticaj okolnosti da bi se jedna uloga uopšte odigrala. Ne govorimo o tome kako je ona odigrana, već samo da bude odigrana. Zato je sama mogućnost da jedna uloga bude zapažena, pa još i nagrađena, čist sumatraizam. Što sam stariji i što sam duže glumac, sve mi se više čini da su jedino Crnjanski u svojoj poeziji, i Tesla u svom naučničkom naporu, znali da prepoznaju te suštinske, uzročno posledične veze, a ne ove površne. I zbog toga ste pola u šali rekli da ste znali da ćete dobiti nagradu?
- Uloga Mefista je mene čekala svih ovih godina i nije slučajno što je meni nepoznati italijanski producent, pozvao u Italiju Miodraga Krivokapića, kome je već bila dodeljena ova uloga. Ja sam se zahvalio i Briku što je vratio ovu ulogu. No Mefisto je nekako bio moj. Isto je i sa nagradom, imao sam osećanje kao da sam je već dobio, samo se, eto, tog dana to saznalo. Hoćete li otkriti koje vas nagrade još čekaju?
- Bilo bi to prejudiciranje i pritisak na buduće žirije.
Pripremate novu ulogu u Narodnom pozorištu, u predstavi 'Sabirni centar' Dušana Kovačevića, koja je već trebalo da bude premijerno izvedena?
- U 'Sabirnom centru', pedstavi koju režira Bobo Đurović, igram ulogu Janka, onoga što je dva puta izlazio iz kafane da vidi kakvo je vreme, i treći put - kada je umro. Imam neke intimne razloge koji me vežu za tu ulogu; pored ostalog, tu ulogu je na Crvenom krstu izvrsno igrao Vlastimir Đuza Stojiljković, u predstavi koju je režirao Muci Draškić. A zašto predstava kasni ne znam, osim što znam da mi to kašnjenje pravi veliku gužvu u planovima. O kakvoj gužvi je reč?
- Paralelno sa ovom, pripremam ulogu u Pirandelovom 'Henriku IV' koju u Ateljeu 212 režira Dušan Petrović. To je uloga koju sam poželeo još kao student i za koju sam mislio - Bože, kako bi bilo lepo da jednoga dana igram u ovoj pedstavi! Sada, kad mi je to ponuđeno, pročitao sam ponovo tekst i uopšte mi se nije svideo. Pomislio sam kako je uspomena potpuno drugačije od onoga na šta se odnosi. Krug se zatvorio kada smo počeli da radimo jer se ispostavilo da je tekst bolji od moje uspomene na njega. Neko vreme nećete davati intervjue novinama, zašto?
- Zbog nekih konkretnih povoda koje neću navoditi, kao i zbog toga što je naš javni život prilično estradizavan i banalizovan. Novine se zovu i ono što jesu novine, i ono što se tako zove a nisu novine. Bolje je na neko vreme prekinuti komunikaciju te vrste, nego da gledam u bob u šta će se moje reči pretvoriti. Demantovanje te samo još više ukopava. Meni naši mediji liče na živi pesak, što se više koprcaš sve dublje toneš. U kojoj meri je po vašem mišljenju ta slika posledica, a u kojoj uzrok takvog stanja?
- Ne bih da budem smešan sa teorijama zavera ali mi se čini da je svojevremeno državna televizija, projektovala sadašnje stanje u svim svojim segmentima, bilo zabavnom, dramskom ili informativnom. Ja sam ubeđen da tamo negde osamdestih, kada su se pojavile naše prve mamutske serije, ljudi nisu bili tako ružni, prljavi i zli kao što su prikazivani. Hoću da kažem, te serije nisu bile slika društva, već je društvo naknadno postalo takvo. Meni se čini da su sada mediji svesno finansirani da stvaraju takvu sliku o nama, i o našim životima, pa i životima glumaca i umetnika, kakvi hoće da vremenom postanemo. Video sam da ako ne čitaš novine, imaš kvalitetniji život. Zato ja neko vreme, na znam koje, neću davati intervjue za novine. A pozorište?
- Pozorište je ostalo jedna od najčasnijih institucija u društvu.Mi smo znali da prepoznamo kad smo grešili pa smo se, ili stideli, ili javno kajali, i na kraju krajeva, ispaštali zbog toga. Drugi nisu. Ali ako postoji neki znak da se posle onog petog oktobra pokrenula ledena santa, i da stvari idu na bolje, to je odnos vlasti prema pozorištu. Aktuelna vlast je počela da vodi računa o pozorišta na najbolji mogući način, bez ikakvog uplitanja u repetorar, i to je znak da će biti bolje, bez obzira da li će sada pobediti ovi ili ni. Verujem da taj znak nije miholjsko leto i da nagoveštava pozitivne promene u društvu. Željko Jovanović
