Izvor: Vostok.rs, 01.Maj.2013, 10:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusko-kineski ekranoplan
01.05.2013. -
Kineski mediji saopštili su o prvim probama novog kineskog ekranoplana CYG-11. Po spoljnom izgledu i karakteristikama on je potpuna kopija ruskog ekranoplana EK-12 Ivolga.
Tako se može govoriti da je rusko-kineska saradnja koja je započela još pre nekoliko godina u oblasti ekranplanske tehnike počela da daje ozbiljne plodove. Ivolga koju je konstruisala grupa inženjera na čelu sa Vjačeslavom Kolganovom, proizvodi se u proizvodnom objedinjenju Polet. Osnovna >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << specijalizacija ovog objedinjenja je kosmipčka tehnika.
Polet je imao ugovore sa Kinezima, sam Kalganov 2011. godine nalazi se na dugotrajnom služebenom putu u Kini. Ranije su Kinu posećivali i drugi stručnjaci u toj oblasti, saradnici Centrlanog inženjerskog biroa Aleksejev, glavnog centra za razradu ekranoplana još u sovjetsko vreme. Uz njihovu poloć prethodnih godina u Kini je bilo već formirano nekoliko tipova manjih ekranoplana.
Razvoj proizvdnje ekranoplana u Kini teško da će izazvati teškoće. Tim pre što Ivolga koristi dva obična automobilska motora BMWS38, čija kupovina ne predstavlja teškoću ni za ruske, ni za kineske proizvođače. Zanimiljvije je drugo: da li će kineski ekranoplan naći svoje potrošače?
U SSSR i Rusiji sudbina ekranoplana nije bila baš srećna. Sovjetski Savez bio je lider u razradi ekranoplana. Poznati su probojni radovi u toj oblasti talentovanog inženjera Rostislava Aleksejeva. Pod njegovim rukovodstvom bio je izgrađen gigantski ekranoplan KM (Kaspijski monstrum), koji je imao uzletnu masu 544 tone i dugo je bio najveća letelica na svetu. Osim toga, za flotu je bilo napravljeno nekoliko velikih desantnih ekranoplana Orljonok, koji mogu da prevoze 150 padrobranaca, kao i eksperimentalni ekranoplan-nosač krstarećih raketa Lunj.
Ipak, bez obzira na brzi progres ekranoplana, vojska se još u sovjetsko vreme u potpunosti razočarala u ovaj vid tehnike i odbila da finansira njen razvoj. Sa tačke gledišta vojnih stručnjaka, ekranoplan je zbog manje brzine mnogo osetljiviji za lovce i rakete protivnika nego avioni. Osim toga, po dometu, nosivosti i sastavu naoružanja oni beznadežno zaostaju za brodovima. Velike ekranoplani takođe su vrlo skupi. Spoj običnih brodova i avijacije omogućava da se postignu postavljeni zadaci manjim sredstvima. Treba istaći da ekranoplani nisu razvijani ni u oružanim snagama SAD ni u drugim velikim zapadnim zemljama. Očigledno da su tamo vojnici došli do istih zaključaka.
U Kini ekranoplani mogu da nađu svoju nišu u oružanim snagama zbog jedinstvenih geografskih uslova kojih nema niu Rusiji, ni u evropskim zemljama, ni u SAD. U Južnom kineskom i Istočnom kineskom moru Kina je uvučena u teritorijalne sporove zbog ostrva koja su previše mala da bi se na njima smestili aerodromi i nalaze se previše daleko da se tamo leti helikopterom. U poređenju sa hdroavionima ekranoplani mogu da sleću pri najgorem stanju mora i da prevoze ljude i teret sa manjim troškovima. Ekranoplani mogu da budu korisno sredstvo za prevoz i snabdevanje desanta u uslovima kada kinesko ratno vazduhoplovstvo već ima premoć u vazduhu, na primer u slučaju desantne operacije protiv Tajvana. Tako ima nade da će Kina postati globalni centar razvoja ekranoplana.
Vasilij Kašin,
Izvor: Glas Rusije, foto: de.wikipedia.org/Stefan Richter/ss-by-sa 2.0
