Izvor: Vostok.rs, 26.Sep.2011, 10:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruski humanitarni pohod na Balkan
26.09.2011. -
24. septembra 2011. godine je na inicijativu Srpskog lekarskog društva u Beogradu svečano otkrivena spomen-ploča, posvećena besprekornom radu ruskih medicinskih misija u periodu 1912. - 1917. godine. Članovi Društva se nadaju da će taj događaj označiti početak tradicije, kao što je ona koje se pridržavaju francuski, engleski, kanadski i ostali građanski i vojni predstavnici, čiji su sugrađani dali svoj doprinos preko humanitarne pomoći srpskom narodu, u periodu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata.
Datum nije slučajno izabran. Dan Sećanja je mogao da bude i 19. oktobar, kada su u vreme 1. balkanskog rata stigle na teritoriju Srbije ruske misije. Ali članovi Srpskog lekarskog društva su želeli da obavezno podvuku blagotvornu delatnost porodice imperatorskog izaslanika Harviga u periodu Balkanskih ratova, koja jeste zaslužila poštovanje, priznanje i ljubav srpskog naroda.
I tako, 24.09.1914. na teritoriju Srbije su stigli prvi strani (ruski) sanitarni odredi – Sankt-Peterburgskog Slovenskog blagotvoriteljnog društva, kao i oni, koje je obezbedila A.P.Hartvig, udovica ruskog poslanika. Odredi su formirani velikom brzinom, čim je dobijeno saopštenje o tome, da je Srbiji objavljen rat. Prvi – zahvaljujući dobrovoljnim prilozima članova Društva i privatnih lica, a drugi – na molbu srpskog poslanika M.Spalajkovića - pomoću sredstava koje je izdvojilo Rusko društvo Crvenog krsta (ROKK) za pomoć Društvu Crvenog Krsta u Srbiji.
Kasnije su u Srbiju stigli i odredi knjeginje M.K.Trubecke, kao i Moskovske Aleksandrinske opštine komiteta „Hrišćanska pomoć" i sanitetski odred monaha koje su poslale ruske obitelji sa Svete gore - Atona. Ne bi trebalo da se zaborave ni specijalisti-dobrovoljci, koji su od vremena završetka balkanskih ratova radili po ugovoru sa srpskom vladom.
Ruski personal je radio u vrlo teškim uslovima: od jeseni 1914. god. glavni neprijatelj Srbije su postale epidemije – trbušnog, pegavog i povratnog tifusa, kolere i dizenterije. Briga članova odreda se, osim o bolesnim i zarobljenim vojnicima, proširila na stanovništvo i narodne kuhinje. Na pomoć su mogli da računaju svi, ali najpre – najsiromašnije stanovništvo.
Početak vojnih dejstava u oktobru 1915. godine je na teritoriji Srbije prekinuo mnoge dobrovoljačke poslove. Ruski sanitetski odredi su sa srpskom armijom delili sve teškoće jesenjeg odstupanja te godine. Bilo je nemoguće zbog operativne situacije izvući teške ranjenike. Personal Moskovske Aleksandrinske opštine, stacioniran u Nišu, nije ni poželeo da ih ostavi, tako da je skoro ceo ostao sa njima. Istu odluku je donelo i nekoliko dobrovoljaca iz odreda knjeginje Trubecke.
Tragični događaji u Srbiji nisu ni dalje ostavljali ravnodušnom rusku javnost. Do oktobarskih događaja 1917. godine Srbima je ukazivana pomoć, koja im je zaista bila neophodna. Do 1918. god. na Solunskom frontu se nalazio odred Slovenskog blagotvoriteljnog društva, a ruske vojne bolnice u Marselju i Solunu su primale Srbe radi lečenja. Jedan deo je Srba je slat u medicinske ustanove Odese.
Svojim samopregornim radom ruske misije su nastavile tradiciju, započetu u periodu balkanskih ratova 1912. -1913. godine, kada je ROKK formirao i poslao u Srbiju i vojnu bolnicu Iverske opštine milosrdnih sestara, i lazarete, tj. manje vojne bolnice Moskovske Aleksandrinske i Kijevske Marijinske Opštine. Bilo je i privatnih odreda: udovica J.M.Tereščenka, proizvođača šećera, je obezbedila sredstva za slanje lazareta Kaufmanske opštine, sredstva Mermernog dvorca su obezbedila lazaret knjeginje Jelene Petrovne, a „Tauruski komitet za organizaciju pomoći Balkanskim Slovenima i Grcima" je snabdeo manji, Tauruski odred. Gradske društvene uprave Moskve i Peterburga su, prirodno, poslale odred „Moskva" i odred „Tverske Srebrne opštine".
U vreme bugarsko-srpskog rata u pomoć bolesnicima i ranjenim srpskim vojnicima došla je vojna bolnica opštine Svete Jevgenije, a nastavio je da radi i lazaret knjeginje Jelene Petrovne. Sa kolerom i dizenterijom na teritorijama, koje su vraćene Srbima i uopšte u pograničnoj zoni, uspešno se borio epidemiološki odred knjeginje S.A.Dolgoruke.
Kako svedoči V.N.Štrandman, prvi sekretar ruske imperatorske misije u Beogradu, od 1911. do 1915. god. ruski lekari i milosrdne sestre su osvojile izuzetne simpatije Srba, jer su radili ne zbog straha, već zbog sopstvene savesti.Sveopšte priznanje i ljubav zaslužili su naši hirurzi, koji su pokazali ne samo duboka znanja iz svoje profesije, već i izuzetno topao odnos prema ranjenicima. Što se tiče milosrdnih sestara, koje su poslate iz Rusije, one su, prema mišljenju Štrandmana, napravile „epohu milosrdnih sestara, koja će se dugo pamtiti". Ruski diplomata se nadao da će „srpski narod zauvek da zapamti njihovo iskreno milosrđe, samopožrtvovanje koje ništa nije moglo da ograniči, čak ni najteže okolnosti u kojima su one radile". Verovao je da će „istorija da zapamti ruski humani pohod na Balkan" i da će taj pohod „zauzeti mnogo lepih stranica o porivima ruskog srca prema braći-slovenima".
Na žalost, mnogo šta se zaboravilo. Sada, kao i pre sto godina, dovoljno često se čuju reči o potrebi „pragmatične" spoljne politike, kao i prekori da bi bilo bolje da se vladajući krugovi bave unutrašnjim problemima, nego što pomažu „braći". I mi, koji živimo danas, prilično teško možemo da shvatimo, da je ceo slovenski svet u ono vreme značajan deo stanovništva Ruske imperije shvatao kao jedinstven prostor. A pomagali smo ne zato, što smo bili „dužni", već zato što drugačije nismo mogli. Šta god pričali i pisali na tu temu, stanovništvo Ruske imperije je svoje mišljenje iskazalo svojim učestvovanjem u sakupljanju priloga. U izveštaju skupštine ROKK 26.maja 1913. godine konstatovano je da je pomoć ROKK (u vreme Prvog balkanskog rata – prim. autora) bila razvijena još više, nego što se to pretpostavljalo u početku rata, a troškovi su se pokazali manji, nego što su planirani. Na osnivanje i održavanje ustanova za lečenje u Bugarskoj, Grčkoj, Srbiji i Turskoj potrošeno je 859.037,63 rublje, od kojih su 284.161, 41 rublja predstavljale dobrovoljne priloge pojedinaca i različitih istitucija.
Dobra dela su stostruko plaćena. Srpski narod nije zaboravio herojski trud naših zemljaka u periodu 1912. – 1917. god. Posle poraza Bele armije mala, razorena beskrajnim ratovima, Srbija je prihvatila hiljade begunaca iz Rusije i za njih postala druga Otadžbina. Rusku pomoć nije zaboravila ni srpska kraljevska porodica. Prestolonaslednik, a zatim kralj Aleksandar su učinili sve da bi ljudi koji su izgubili krov nad glavom ponovo stekli nadu da će imati dostojnu budućnost.
Inicijativa Srpskog lekarskog društva je još jednom pokazala da su veze među našim zemljama i narodima mnogo jače nego što se to čini današnjim političarima. I sećanje ljudi je mnogo lepše. Samo od nas zavisi da li ćemo nastaviti ovu novu tradiciju, koja će održati „čast ruskog imena u Srbiji".
Galina Ševcova,
Izvor: Fond Strategičeskoй Kulьturы, fondsk.ru
