Izvor: Politika, 19.Avg.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusiji su potrebna – deca
Stručnjaci predviđaju da će do 2030. broj žitelja Ruske Federacije opasti za punih 10 odsto
U situaciji kada planira da otvori što više kulturnih centara i promoviše znanje ruskog jezika izvan svojih granica, Rusija je primorana da na sopstvenoj teritoriji zatvori čak 733 škole. Razlog: manjak polaznika.
„Nemamo dovoljno dece”, izjavio je pre neki dan direktor ruske državne Agencije za javno zdravstvo Genadij Oniščenko, u intervjuu za agenciju Interfaks. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Iz nekog razloga smo zaboravili zašto smo došli na ovaj svet, a došli smo samo sa jednom svrhom – da stvorimo novi život i nastavimo svoju vrstu”, preneo je Interfaks reči Oniščenka, inače oca troje dece.
Pomenutim zatvaranjem škola, međutim, već na startu se dovodi u pitanje i najavljena politika širenja globalnog uticaja velike zemlje putem, takozvane meke sile. Tačnije, aktivnim promovisanjem ruskog jezika i kulture izvan državnih granica.
O činjenici da je demografska kriza već duže vreme glavni problem i ruske ekonomije potvrdio je nedavno Aleksandar Morozov, glavni ekonomista u britanskoj finansijskoj instituciji – HSBC (Hongkong–Šangaj benking korporejšen), zadužen za Rusiju i Zajednicu nezavisnih država, koju čine bivše sovjetske republike. U intervjuu za rusko izdanje časopisa „Forbs”, on je ovu pojavu nazvao – demografskim „ehom rata”.
Naime pre ratova i za vreme njih broj novorođenčadi prirodno opada. Sa druge strane, kada nastupi doba mira, ovaj broj naglo raste. Ovo nije specifičnost samo pojedinih zemalja ili delova sveta. Setimo se posleratne generacije mladih u SAD čija je brojnost dobila i adekvatan naziv – „bebi-bum”.
Rusija već više od dve decenije pokušava da se oporavi od uzaludnog rata u Avganistanu, raspada Sovjetskog Saveza, rasturanja Varšavskog pakta, ponovnog rata, ovaj put u Čečeniji. I sve to praćeno ogromnim promenama na socijalnom i političkom planu, šok terapijama u sferi privrede, ali i odricanjem od sovjetskih kanona i lutanjem u potrazi za savremenijim društvom koje će uspešno uravnotežiti sve vrste razlika koje se šire zemljom – od Dalekog istoka do zapadnih granica.
U svemu tome, prva žrtva je – natalitet. U zemlji u kojoj danas, prema podacima iz aprila ove godine, živi 143,4 miliona stanovnika, trenutno radi više od 44.000 škola. Tako kazuje zvanična statistika. Ali statistika, nažalost, kazuje i da je, i pored više novorođenčadi (1,90 miliona beba u 2012), u odnosu na prethodne godine, broj umrle dece, takođe, u porastu. Interesantan je podatak za 2012, koji pokazuje da je broj rođene i preminule dece na 1.000 potpuno ujednačen, iznosi 13,3.
Predsednik Vladimir Putin je prošle godine apelovao na ruske porodice da imaju najmanje troje dece, pošto je to jedini prirodan način da nacija ojača i krene napred. U protivnom, kako predviđaju stručnjaci Ujedinjenih nacija, Rusiju čeka – demografska katastrofa.
Sve pomenuto, navodi Morozov, koštaće Rusiju jedan odsto bruto nacionalnog dohotka. I to godinama unapred. Naime, sve je manje onih koji tek počinju da rade, a sve više onih drugih, čiji je radni vek već pri kraju, ili je okončan.
Smanjenje pritoka mladih na tržište rada smanjuje i potrebu za uslugama koje pruža visoko obrazovanje. Takođe, industrija koja se bavi proizvodnjom roba i usluga koje koriste mladi ljudi – od specifične ishrane, zabave, do modnih detalja – takođe, može da zapadne u ozbiljnu krizu. Sa druge strane, raste broj starijih ljudi, penzionera kojima su potrebne druge vrste usluga. To znači održanje socijalnog statusa ove grupe žitelja, kao i veća ulaganja u medicinske usluge njima namenjene.
Prema Morozovu, to pred kompanije stavlja delikatan zadatak tehnološke obnove i kreiranja takve vrste proizvodnje koja će tražiti manje direktnog ljudskog rada. Poseban problem je veličina ruske teritorije. Naseljenost u proseku iznosi 8,4 duša po kvadratnom kilometru. Ogromni delovi istočnog, prekouralskog dela zemlje, praktično su pusti. Većina stanovništva svoju životnu šansu traži na evropskoj teritoriji, po mogućnosti u velikim gradovima poput Moskve i Sankt Peterburga. Nedavno demografsko istraživanje pokazalo je da čak 74 odsto Rusa živi po gradovima.
Takođe, stručnjaci predviđaju da će do 2030. broj žitelja Rusije opasti za punih 10 odsto. Najviše će se smanjiti broj etničkih Rusa. Sa druge strane muslimanskog dela stanovništva, kao i imigranata, biće sve više, i do te 2030. bi mogli već da čine 16 odsto od ukupne populacije, preneo je „Forbs”.
Koliko za bilo koju zemlju, a posebno za najveću, znači smanjenje stanovništva vidljivo je i u podatku da je čak i ruska armija bila prinuđena da skrati broj aktivnog ljudskog sastava.
Ruska „bitka za bebe” nije najavljena nedavno. Počela je, praktično, sa raspadom SSSR-a. Ipak, rezultati, za sada, nisu ohrabrujući. To bi moglo da primora vlasti u Moskvi da šire otvore granice za imigrante, i više pažnje posvete delovima zemlje (Daleki istok), koji su do sada bili potpuno zaboravljeni od vlasti u Moskvi. A to traži velike socijalne reforme i adekvatniju politiku prema manjinskim zajednicama.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 19.08.2013.
