Izvor: Vostok.rs, 24.Dec.2012, 15:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija podržava reformu Saveta bezbednosti OUN
24.12.2012. -
Rusija podržava proširenje Saveta bezbednosti OUN, uključivanjem novih stalnih članova, saopštio je danas ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov. Prema njegovim rečima, novi članovi mogu postati Indija i Brazil.
Ruski ministar je naglasio da je reforma Saveta bezbednosti - delikatna stvar. Za njeno sprovođenje treba težiti konsenzusu. Reforma "aritmetičkog glasanja", može samo produbiti raskol u OUN po tom pitanju.
Debata o reformi >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Ujedinjenih nacija počela je, faktički, sa njenim stvaranjem 1945. godine. Proširenje Saveta bezbednosti OUN sa 11 na 15 članova, poslednji put, se dogodilo 1965 godine. S tim što, tada, nije došlo do promene broja stalnih članova sa pravom veta. Njih je ostalo pet: Britanija, Kina, Rusija, SAD i Francuska. Ostali, koji se ne javljaju stalnim članovima, biraju se svake godine, po rotirajućoj osnovi, iz 193 države članice .
Skoro sve članice UN veruju da Organizaciji treba modernizacija njenih struktura. Nesuglasice nastaju kada se otvori pitanje kako to uraditi. U ovom trenutku, do konsenzusa je još daleko.
Novi sastav Saveta bezbednosti treba da "odražava pluralitet svetske zajednice", rekao je Lavrov u intervjuu za Russia Today:
- Mi to (reforme) snažno podržavamo, i uvereni smo da zemlje u razvoju, na prvom mestu, novi ekonomski i finansijski lideri, kao što su, na primer, Indija i Brazil, treba da budu predstavljeni u Savetu bezbednosti. Mi bismo pozdravili njihovo primanje u svojstvu novih stalnih članova. Naravno, pod uslovom da odluka bude doneta ouspostavljanju novih stalnih članova . Ovo izaziva veliku podelu u Ujedinjenim nacijama.
U poslednjih nekoliko godina se, posebno, aktivno razgovaralo ododavanju stalnim članicama Saveta bezbednosti Brazila, Nemačke, Indije i Japana. Međuti, protiv Japana je oštro ustala Kina. Umestonjega, Peking poziva na uključivanje u sastav Saveta Južnu Afriku .
Struktura SB je izvan realnosti savremenog sveta, smatra predsednik Instituta za strateške studije i analize, Aleksandar Konovalov.
- Sada je sasvim jasno zašto je, recimo, Kina stalna članica Saveta bezbednosti, a Indija nije. Zašto se u Savetu bezbednosti nalazi Kina, a Brazil - ne. Međutim, kako tačno vršiti uključivanje novih članova - veoma je veliko pitanje. UN su mnogo puta optuživane da nisu u stanju da donesu konkretne odluke. A ako se poveća broj stalnih članica sa pravom veta, još će biti teže doći do zajedničkih rešenja.
U Savetu bezbednosti OUN ima ozbiljnijih problema od čisto kvantitativne reforme, izjavio je direktor ruskog Međunarodnog instituta za političke ekspertize Jevgenij Minčenko.
- Drugi problem je da se u poslednjih nekoliko godina, u više navrata, koristila tehnika koja je omogućavala da se ignoriše Savet bezbednosti UN. I vojne operacije su vršene bez konsultacija s njima. Bilo je situacija kada su se usvojene rezolucije SB tumačile vrlo široko. Tako je bilo u slučaju zone zabrane letova nad Libijom, što je preraslo u veliku vojnu operaciju .
Glavni kamen spoticanja - pravo veta pet stalnih članova UN. S pomoću njega oni mogu da blokiraju bilo koju odluku Organizacije, kako se to, ne jednom, dešavalo.
Andrej Fedjašin,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
