Izvor: Politika, 06.Avg.2012, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rukometaši se vraćaju kući
Mađari pobedili sa 26:23 (9:11) i idu u četvrtfinale. – Pokazalo se da naša reprezentacija ume da bljesne, ali i da nije spremana za poslednjih 15 minuta
London – Da utakmica traje 45 minuta, naši rukometaši bi verovatno kao drugi iz B grupe ušli u četvrtfinale olimpijskog turnira, ali zbog velikih padova u završnici moraju kući. I u meču odluke, protiv Mađara, ponovile su se stare boljke. Tako dobro krenemo da izgleda kao da niko ne može da nas zaustavi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a onda se tako ukopamo da nema te sile koja bi nas opet pogurala. To će, bez sumnje, biti predmet posebne analize posle ovog poraza – 26:23 (9:11) – i učešća u Londonu, a oni koji vode naš rukomet i reprezentaciju trebalo bi da objasne zašto se to događa. Ne javnosti, već sami sebi, jer to je neophodno da bi se išlo napred i da bi se sačuvale pozitivne „vibracije” sa Evropskog prvenstva u Beogradu protekle zime.
Odbrana, kojom smo se toliko dičili, primila je u nastavku 17 golova. Golmani Stanić i Marjanac bili su ostavljeni na milost i nemilost desnom i levom beku protivnika, Močaiju (sin mađarskog selektora, devet golova iz deset pokušaja) i Časaru (sedam iz 12). Njih dvojica su terorisali našu odbranu maltene sve vreme i nejasno je kako nismo našli rešenje da ih koliko toliko smirimo. Često su bez izrađenih akcija išli ravno ka golu i probijali naš bedem, što je raspaljivalo atmosferu u dvorani u kojoj su barem polovinu činili Mađari. Kada se tome doda pet golova Haršanjija, ispada da su njih trojica dali maltene isto pogodaka kao čitav naš tim.
U 23. minutu vodili smo sa 9:6, posle tri gola Prodanovića, uz povređenog kapitena Ilića (nije se oporavio od meča sa Korejom) najefikasniji naš igrač. I početkom nastavka smo imali istu prednost (14:11, 35. min) i sve do 44. minuta (17:15) izgledalo je vladamo situacijom. A onda su Močai i Časar počeli svoj solo program. Za pet minuta smo stigli od „plus dva” do „minus dva” (18:20) a nedugo zatim zaostajali smo tri gola (19:22, 52. min).
Pokušavali su naši igrači da dođu do izjednačenja, ali kao i u većem delu drugog poluvremena nisu mogli da razviju tečnu igru u napadu. Mađarska odbrana je bila izvanredna i primila je samo jedan gol iz kontre u ovom delu (Prodanović) što je i posledica njihove dobre igre u napadu: pošto ništa nismo odbranili nismo ni mogli da krenemo tako brzo napred.
Mađari zasluženo idu dalje i boriće se za svoj četvrti plasman u olimpijsko polufinale. Naši rukometaši su nadmašili sebe samim plasmanom na Olimpijske igre i, ruku na srce, nisu zreli za više. Bilo bi dobro kada bi redovno mogli da se pojavljuju na najvećim događajima, jer tu se stiču najveća iskustva, a ne smemo ni da pomislimo da bez njih prođe i narednih 12 godina. U Sidneju 2000. žalili smo zbog poraza od Španije u borbi za bronzu, sada bismo sve dali da možemo da izgubimo pretposlednjeg dana olimpijskog turnira.
Dvorana: „Bakarna kutija”. Gledalaca: 7.000. Sudije: Abrahamsen i Kristijansen (Norveška). Sedmerci: Srbija 3 (2), Mađarska 1 (1). Isključenja: Srbija 8 minuta, Mađarska 6.
Srbija: Marjanac, Šešum 3, Vujin 3, Nikčević 4, Manojlović, Toskić, Stanić, Ilić 5 (2), Prodanović 5, Rnić, Beljanski, Vučković, Čutura, Stanković 3. Selektor: Vuković.
Mađarska: Ilješ 1, Časar 7 (1), Močai 9, Ivančik, Haršanji 5, Putič, Fazekaš, Mikler, Laluška, Nađ 2, Vadkerti, Cubaj, Šuč 1, Lekaj 1. Selektor: Močai.
----------------------------------------------
Vuković: „Propuštena istorijska šansa”
London – U doba kad je Veselin Vuković bio igrač, četvrtfinale na nekom od velikih takmičenja doživljavali smo samo kao jednu u nizu utakmica na putu ka finalu. Nešto više od dve decenije kasnije kad je selektor naša zemlja mora da se zadovolji (čak i raduje) učešću na Olimpijskim igrama!?
– Mislim da smo se, na žalost, uplašili pobede i plasmana u četvrtfinale - rekao je Vuković u miks zoni, posle eliminacije od Mađara. Nismo iskoristili period u kom je Stanić odlično branio.Posle one loše bačene kontre, kad je njega stalo, nismo imali raspoloženog igrača koji bi mogao da povuče ekipu, već smo napadali bez hrabrosti. Strah nas je sputao i ispustili smo istorijsku šansu.
Potom je ukazao da su prva tri poraza ostavila dublji trag nego što se u prvi mah činilo.
- Kad ide loše, sasvim je prirodno da se u ekipi gubi poverenje između igrača, baviš se svima drugima, više nego sobom! U svakom slučaju učešće na Olimpijskim igrama je uspeh, znamo kako smo srećno došli do Londona. Posle svega ostaje žal za propuštenom prilikom.
Momir Ilić je londonsku priču završio rečima:
– Ova generacija je zaslužila plasman na Olimpijske igre, ostavila je nešto iza sebe. Momci koji dođu imaće bolju podlogu.
Na konstataciju da to zvuči kao najava oproštaja sjajni bek (30) se odlazeći ka svlačionici osvrnuo i kazao:
- To ja nisam rekao...
U priči o utakmici sa Mađarima, za koju se više može reći da je osvrt na ceo turnir, Ilić je između ostalog rekao:
– Sve ste i sami videli. Jednostavno nismo u formi i nismo ista ekipa kao na Evropskom šampionatu, homogena, kompaktna i puna samopouzdanja. Jako smo dobra grupa, ali nismo verovali u sebe i osvakav ishod je posledica toga.
Nikola Manojlović poslednji je izašao iz sale, posle priče sa medijskim osobljem Olimpijskih igara, ljubazno se odazvao pozivu srpskih novinara:
- Nisam očekivao da izgubimo od Mađarske. Mislio sam da ćemo se podići i pokazati ko smo i šta smo. Nismo uspeli i tome. Pad nam i danas dogodio posle 20 minuta dobre igre, to nam je bila karakteristika na celom turniru.
I on je nagovestio povlačenje iz državnog tima.
– Već par godina unazad razmišljam – da li mi je ovo poslednje prvenstvo? Pitanje je da li u olimpijskom ciklusu od četiri godine treba računati od nas koji imamo 30 i više godina.
Predrag Sarić
Aleksandar Miletić
objavljeno: 07.08.2012.
