Izvor: Politika, 11.Nov.2013, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruganje u ogledalo
Odgovor na tekstove objavljene u Politici: Đorđa Dragojlovića (30. 10), profesora Zorana Radovanovića (31. 10) i Branislava Simonovića (5. 11. i 6. 11)
Nekoliko mojih tekstova koje je „Politika” objavila izazvali su negodovanje i više komentara. Neki pogrešni argumenti koji su korišćeni navode me da odgovorim u nekoliko reči. Ali pre svega komentar gospodina Simonovića me navodi da, na žalost, na kraju balade, konačno shvatim da me beogradske kolege ne razumeju. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Nema sumnje da Metalurgia International nije časopis koji sprovodi rigoroznu recenziju, i da je to veoma slab časopis. Nije sporno da je prevara profesora s FON-a, kao prevara, sasvim dobra, uz neke nedostatke, kao što je literaturno mesto Šilje Pronalazača na srpskom. Ali izgleda da sam bio u zabludi kad sam mislio da je sasvim jasno da se moja kritika odnosi na način kako je ukazano na nedostatke MI – prevarom – kad drugi načini postoje. Ipak, vidim da neverovatne zablude vladaju među kolegama u Beogradu koje su verovatno u vezi sa nepoznavanjem načina kako se časopisi prave. Recimo, nije tačno da naslov časopisa rigidno određuje i njegov sadržaj; da naplaćivanje za publikovanje automatski znači slab časopis (dakle „manje dobar“, a ne „loš“, kao što insistiraju kolege); da sekretarice obavljaju posao urednika i recenzenta; da se naučna vrednost proizvoda naučnog rada lako određuje, čak i dok je naučni rad još na papiru. Simonović navodi primere prevara ili loših naučnih radova koji su prošli rigorozne recenzije. Sam tekst Bohannona, koji ovde navodim, primer je sasvim nenaučnog teksta koji se još hvali a koji je američki Science, doduše kako bi se oslobodio kritike, lukavo objavio u kategoriji „vesti”.
U „loše” naučne članke spadaju tekstovi kada autori rade studije koje nisu novost, zaborave ponešto, poput kontrolnih eksperimenata, ili urade lošu statistiku, zaključuju neadekvatno o značenju eksperimenta ili napišu nejasno ili je jezik loš ako ga autori slabo znaju. S druge strane, sloboda misli, sloboda štampe, sloboda govora se mora poštovati. Svako ima pravo da izdaje časopis kakav želi. Na naučnim institucijama je, a ne na disciplinskoj policiji, da pravi rang-liste po kvalitetu i odlučuje šta je kvalitet u nauci. Mangupluk u nauci, dobronameran ili ne, ipak je mangupluk i ne pripada nauci. U tom smislu, ograđujem sei od Metalurgia International ali i od profesora sa FON-a. Nauka je nauka, ni manje ni više, a bezobrazluk je ostalo.
Meni, s druge strane, nije jasno zašto je kolegama toliko teško da na moj prost argumenat odgovore prosto i direktno, nego navode moje argumente koje ja razvijam protiv njihovih (velike naučne prevare – Ponds i sl.) – kao svoje i na čudnovat način ih tumače kao da ti argumenti obaraju moje argumente; ne razumeju proste metafore, kače se za definiciju „suštine nauke”, što je kompleksan filozofski problem. Ili pak implicitno imputiraju rumunskom časopisu te čuvene istorijske prevare koje isključivo pogađaju velike časopise. Jelitotajnaučnimetodkojioni, naučnici, tobožebrane? Implicitno, prema onome što kažu kolege iz Beograda, ja sam na neki način „kriv” za prevare u naučnim časopisima, kvarim možda omladinu i, stiče se utisak, ne bi im smetalo da završim kao Sokrat. Zaista neka nadrealistička mudrovanja! Ja čak sad počinjem da sumnjam da su kolege Đurić i ostali sasvim ozbiljno njihov tekst dali u štampu MI, pa kad su primetili nedostatke, predomislili su se i oglasili ga šalom!
Odbrana moralnih padova Đurića i saradnika, koji podmeću lažni članak, a posebno bivšeg kandidata za rektora, profesora Dušana Teodorovića, koji zastupa ekstremne stavove (izbacivanje s fakulteta!), mislim da je slaba i moram da ponovim: smatram da je podmetanje lažnog članka u cilju diskreditovanja Metalurgia International preteran, radikalan, diverzantski način reagovanja i moralno neprihvatljiv.
Utilitaristička dilema: „koja sredstva za koje ciljeve upotrebiti, ako su sredstva moralno problematična”, istina, postoji i predmet je mnogih filozofskih rasprava. U našem slučaju, šteta koja je učinjena lažnim tekstom Đurića i saradnika, kao i komentarom profesora Teodorovića (sredstva), daleko je veća od koristi (cilja) do koje će se eventualno doći, ako se MI diskredituje ili ako, kao rezultat toga, MI podigne nivo recenzija (cilj).
Metalurgia International je časopis koji je očigledno napravio grešku prilikom recenzije članka Đurića i saradnika, to jestočigledno je da recenzije nije ni bilo i verovatno je da je to njihova češća praksa. Ali autori su mogli prethodno da podsete urednike da su recenzije uvek obavezne ili da se čak preporuče da volontiraju recenzije.
Navodi se da na Balkanu postoje čak tri časopisa, dva iz Bosne i Hercegovine, koji su u Science Citation Index (SCI) koje treba ugušiti. Zar ne bi bilo bolje pomoći im našom stručnošću, bez obzira na to što ne donosi novac. To bi pomoglo razvoju nauke i doprinelo naučnom ugledu regiona u svetu.
Profesor univerziteta, Pariz
Sutra: Lopta je u polju akademskih institucija
Dragan Pavlović
objavljeno: 11.11.2013.
