Izvor: Blic, 03.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rugamo se sami sebi
Rugamo se sami sebi
U ovom poslu kompromis je veoma rizičan' kaže Danilo Lazović, odgovarajući na pitanje o njegovim, blago rečeno neobičnim stavovima po kojima je poznat u javnosti.
'Napravi se jedan kompromis', kaže Lazović, 'on vas navede da napravite drugi, treći je potom neminovan i na kraju ostaje samo kompromis. A iz kompromisa kao što je poznato, teško da se nešto može iskreno i do kraja uraditi. U poslu kojim ja pokušavam da se bavim, jedino što >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je obavezno jeste da se svojom iskrenošću bude svedok onoga što se događa'. U studiju Radio Beograda upravo je počelo snimanje 'Gorskog Vijenca,' koji ćete vi kazivati. Osim samog značaja tog dela, šta je bio neposredan povod da baš sada radite taj posao?
- Izdavačka kuća 'Zavet' je došla na ideju da se povodom dve stotine godina od dolaska Georgija Petrovića Černog za vožda Srpskog snimi kompletan 'Gorski vijenac' Petra Petrovića Njegoša. Prosto je bilo prirodno da se to učini upravo u vreme obeležavanja Prvog srpskog ustanka pod vodjstvom Karađorđa. Pisac 'Gorskog vijenca' veliki Njegoš je, kao što se zna, svoje delo posvetio Karađorđu, prahu oca Srbije, kako kaže. 'Gorski vijenac' je slikovito govoreći kruna, ili venac Karađorđev. Da li očekujete određene reakcije budući da dovodite u najtešnju vezu proslavu jubileja srpske državnosti i Njegoša?
- Očekujem. 'Gorski vijenac' je ogledalo srpsko i sve što nam se dogodilo zapisano je u tom delu, zapisano je i sve što nam se događa ali i ono što će nam se dogoditi. I to na nekoliko planova, i u materiji i u jeziku o čijoj vrednosti je govorio i naš najveći živi pesnik Matija Bećković. Pitanje verovatno cilja na reakciju u Crnoj Gori i to ne na reakciju dela srpskog naroda koji živi u Crnoj Gori, već 'titogoraca'. Ali, piše u 'Gorskom vijencu' i o tome ko je odustao od sebe, ko je preverio, sve tačno piše. I o tome ćemo razmišljati čitajući ponovo 'Gorski vijenac'.
Šta mislite o primedbi da primena slobodnog pesničkog izraza na surovu i sirovu realnost može da ima, najblaže rečeno i neke neželjene posledice?
- Reč je o veoma moćnom pesničkom delu čije su slike_arhiva realnije od same realnosti. Jer je 'java od sna smućenija'. U tako veličanstvenom spevu, veličanstvenoj Njegoševoj poeziji, veća je istina i veća 'realnost' od ove koju živimo. Mi smo smućeni tokom ovog dana, ovim ili onim, ne znajući to, dok je u Njegoševoj poeziji po svoj prilici sadržano sve. Svaki ozbiljan Srbin se, kad tad, susretne sa tim ogledalom pa se u njemu i ogledne. Kažu da nema nepismenih Engleza koji znaju Šekspira napamet, nema ni nepismenih Francuza koji znaju napamet Molijera, ali ima nepismenih Srba koji znaju Njegoša napamet. I to nešto govori o nama. Kao glumac uglavnom ste angažovani u poslovima rađenim prema delima pisaca koji na određeni način kominicaraju sa nekom posebnom vrstom duhovnosti?
- Imao sam sreću da kao tek svršeni glumac, radim ulogu Vladike Danila, adapatacija pokojnog Mihiza i Matije Bećkovića. Bilo je to početkom sedamdesetih godina i bilo je to izvođenje Njegoša na koje se dugo čekalo. Prvih dvadesetak predstava me je publika skoro preslišavala, ako bih zapeo, pomoć je bila tu. Predstava je išla dugo i imala je dobar odziv publike. U pozorištu sam se dugo, naročito u to vreme, bavio uglavnom ozbiljnim i velikim piscima. A onda je usledio angažman u Zvezdara teatru?
- Čini mi se da je to vreme kada je pozorište bilo najmanje korak ispred, za razliku od današnjeg vremena, kada je pozorište korak iza javnog života. Tada su ljudi dolazili u pozorište da se suoče sa onim što bi trebalo da se dogodi jer smo se mi ozbiljno bavili komunističkom ludilom. Današnji teatar se uglavnom bavi efemernim stvarima dok je pozorište katarazična umetnost. Pri tom je naša publika vrlo duhovita i zahteva od onoga ko izlazi na scenu veliku odgovornost i makar toliko duhovitosti - ne može manje. Beograd danas neguje jednu vrstu purgerskog pozorišta koje ostavlja isti utisak kao kada se čita Sterijina 'Pokondirena tikva'. Redovno igrate u savremenim TV serijama?
- Volim da radim sa Sinišom Pavićem sjajnim srpskim piscem čije su serije najgledanije. Njegova nova serija 'Stižu dolari' je briljantno napisana i verujem da će biti duplo gledanija od njegovih ranijih, inače gledanih serija. Pavić ume elegantno da spoji krajnje ozbiljnu i krajnje neozbiljnu dimenziju onoga što nam se događa i naš narod to voli da gleda. U Seriji 'Stižu dolari', igrate slično kao i u 'Porodičnom blagu', jednog grubijana sklonog biznisu na naš način.
- On je bizmismen, kako se to danas kaže i on će, da sada ne otkrivam previše, ući u politički život pun naravno, tuđih para, biće nosilac liste, biće tu dosta zabave. Sve zajedno to deluje kao jedno krajnje realno zbivanje koje je upravo zbog toga publici smešno. I to je u celoj stvari dobro. Mi smo svet koji ume grdno da se naruga, prvo sebi pa onda i drugome. Željko Jovanović
