Izvor: Blic, 17.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Roman sa sto krajeva
Roman sa sto krajeva
Najnoviji roman Milorada Pavića, hitmejkera svetskog glasa, 'Unikat', sa podnaslovom roman-delta (izdavač 'Dereta'), gotovo da je privukao pažnju i pre nego što se pojavio. Naime, reč je o delu u kome je jedna ljubavna priča protkana detektivskom intrigom. No, ono što daje posebnu draž celoj priči je činjenica da se ovaj roman završava, ni manje ni više, nego na 100 načina! Dakle, reč je o knjizi koja je za svakog čitaoca svojevrstan unikat i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << verovatno nije slučajno ko će koji kraj dobiti.
Napisali ste ljubavni roman protkan detektivskom pričom sa čak 100 različitih krajeva, odnosno završetaka. Da li se svakoj ljubavi otvaraju mnoge mogućnosti ili je svakoj unapred 'propisano' kako će izgledati završetak?
- Nijednoj ljubavi nije ništa unapred propisano. Ni za jednu od naših ljubavi nismo mogli znati kakav će imati kraj, kao što čitaoci mojeg romana 'Unikat' ne mogu znati kakav je kraj u rukama nekog drugog čitaoca. U tom smislu, ovaj roman na papiru i naše ljubavi u stvarnosti se dodiruju. A možete li vi, eventualno, odgovoriti na pitanje u čemu se ogleda i čime se može meriti snaga ljubavi?
- Ljubav svakog dana iščezava i može svakoga dana da se vrati. Koliko se duže i češće vraća, utoliko je jača. Vaši junaci povremeno 'nose osmehe' koji se mere određenim brojem dolara. Nije li to izvesna ironijska distanca u odnosu na sve pomamniju trku za novcem?
- Od kad postoji lepota, dakle oduvek, ona se meri i novcem, ali novac je izmišljen mnogo posle nastanka lepote, koju je stvorio Bog.
Vaša poglavlja nose imena skupocenih parfema. A na šta mi kao nacija i država danas mirišemo?
- Ne mirišemo lepo. Uz to, ispod parfema koje nose moji junaci ima mnogo toga kod njih što ne miriše lepo. Roman obiluje mrtvima i sudskim procesima. Može se reći da je 'Unikat' detektivska priča okrenuta naglavačke. Iz njegovih parfema ispadaju mrtvi, ispadaju zločini, a sudske instance ispadaju komične, jer ne mogu ni da naslute ono što svaki čitalac već odavno zna. Glavni islednik u mojoj knjizi liči na prevarenoga muža: on poslednji saznaje za novost. Navodite da 'đavo najradije napada čoveka kad je na granici dana i noći, jednom nogom na tuđem drugom na svom...'. Je l’ ovdašnje stanovništvo na granici? Na kojoj i kakvoj?
- Mi smo oduvek, nažalost, na granici. Na granici Evrope i Azije, na granici Istoka i Zapada, na granici imperija, religija i civilizacija. Takve zaista đavo najlakše napada. I ne umemo da se branimo, uvek prvi korak koji na tom putu načinimo biva u pogrešnom pravcu. Hoćemo da se otvorimo ka Evropi, a jedini put do nje, ono parče od Beograda do Subotice, zarastao je u korov. Petog oktobra prva stvar koju je trebalo uraditi bilo je građenje tog puta. A mi smo sami tu 'sitnicu' predvideli. I ostali tu gde smo. Da li je ijedan od mogućih 100 krajeva 'Unikata' primeren zemlji Srbiji?
- Svi krajevi su primereni svakom čitaocu, pa i mojim čitaocima u Srbiji. U romanu je opisan početak XXI veka, ali nigde nije rečeno gde se to dešava. Mnogo toga može se naslutiti ispod parfema koje nose junaci knjige, pa i naša stvarnost - ona lepa i ona ružna. I ona metafizička, jer čitaoci u ovoj zemlji još uvek nisu izgubili ukus. Možda se može reći da sam krenuo u pravcu jednog novog 'dekadentnog' stoleća, koje je pred nama. U susret eri Vodolije u XXI veku. Mislim da tako osećaju i čitaoci i da se i oni kreću u susret novim vremenima. Uprkos svemu. Sudeći po vašem romanu, odnosno jednom od mogućih viđenja, 'snovi su negativna karma iz prethodnih života'. Verujete li vi u snove i sledite li ih?
- Ideja da napišem roman 'Unikat', o čoveku i ženi koji prodaju snove, došla mi je u snu. Struktura je takva da mi je moj izdavač Dereta rekao, kada je počeo da štampa roman za sto krajeva, da nikada ništa slično niko nigde na svetu nije dosad odštampao. Bio je u pravu.
Tatjana Nježić
