Izvor: Politika, 05.Mar.2011, 00:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rokovi prošli, propisa nema
Poverenik je izvršio nadzor nad radom 71 rukovaoca podacima o ličnosti –u 48 slučajeva po službenoj dužnosti, u 23 po prijavi građana
Svaki savremeni unutrašnji pravni poredak mora da štiti i privatnost građana. Podaci o ličnosti predstavljaju srž informacione privatnosti svakog pojedinca. Propisi kojima se uređuje obrada i zaštita podataka o ličnosti moraju da odgovaraju realnim potrebama i mogućnostima Srbije, ali i da su usaglašeni sa odgovarajućim međunarodnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << standardima, pre svega s Konvencijom SE br. 108. iz 1981. i Direktivom SE br. 46. iz 1995. godine. Skoro sve evropske države su svojim zakonima na odgovarajući način uredile ovu oblast još od sedamdesetih do devedesetih godina prošlog veka.
U našoj zemlji prvi zakon o zaštiti podataka o ličnosti donet je 1998. godine, na nivou SR Jugoslavije. Najveći problem u vezi sa ovim zakonom ne leži u činjenici da nije bio usaglašen s većim brojem tada već uspostavljenih evropskih standarda nego u tome što se uopšte nije primenjivao! I što je još gore, ovo nije jedini zakon iz oblasti ljudskih prava, koji je Skupština Srbije usvojila, a koji se nije primenjivao!
Novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti Skupština Srbije je usvojila 2008. godine. Ovaj relativno apstraktan zakon je u svakom pogledu sveobuhvatniji i u većoj meri usaglašen sa savremenim evropskim standardima nego prethodni, ali ima nedostataka. Ovaj propis je opšti, matični zakon u oblasti zaštite podataka o ličnosti i sadrži načela koja bi trebalo da budu razrađena, odnosno konkretizovana velikim brojem posebnih, sektorskih zakona. Iako je ovo ustavna obaveza, to se do sada uglavnom nije desilo, te samo mali broj sektorskih zakona sadrži odredbe koje u potpunosti uređuju predmetnu materiju. Suprotno tome, najveći broj sektorskih zakona ili uopšte ne sadrži odredbe kojima se uređuje materija prikupljanja, držanja, obrade i korišćenja podataka o ličnosti, ili sadrži odredbe koje ovu materiju uređuju nepotpuno, odnosno neodgovarajuće.
Vlada Srbije nije donela ni akt o načinu arhiviranja i o merama zaštite naročito osetljivih podataka, iako je zakonski rok za donošenje ovog akta istekao još u maju 2009, kao ni Akcioni plan za sprovođenje Strategije zaštite podataka o ličnosti, iako je rok za to istekao novembra 2010.
Osnovan je, ipak, nezavisni državni organ – poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koji je tokom 2010. vršio svoje zakonom ustanovljene nadležnosti. Poverenik je izvršio nadzor nad radom 71 rukovaoca podacima o ličnosti, od čega u 48 slučajeva po službenoj dužnosti, a u 23 po prijavi građana. U pogledu strukture rukovalaca nad kojima je izvršio nadzor, najveći je broj organa lokalne samouprave (26), zatim organa državne uprave (22), pa rukovalaca u oblasti proizvodnje, trgovine i usluga (8), zdravstva (5) itd. Povrede zakona koje je poverenik utvrdio su: nepostojanje evidencija o zbirkama podataka i njihovo nedostavljanje povereniku (26), prekomerna obrada (8), neprimenjivanje organizacionih, tehničkih i kadrovskih mera zaštite (8) itd. Zbog toga je poverenik preduzeo sledeće mere: izdao je upozorenje na nepravilnosti u obradi (29), podneo zahteve za pokretanje prekršajnog postupka (20), podneo krivične prijave (18) itd. Takođe, poverenik je postupao po 45 žalbi, podneo predloge za ocenu ustavnosti tri zakona i dr.
Može se zaključiti da Srbija i dalje ne pridaje potreban značaj zaštiti podataka o ličnosti. S jedne strane, ne čini odgovarajuće napore da ovu oblast normativno uredi, a s druge, povereniku ne obezbeđuje adekvatnu podršku. Jedno vreme nedostatak podrške se ogledao u nedovoljnim sredstvima za rad, zatim u neodgovarajućem prostoru, onda u problematičnim pokušajima izvršne, ali i zakonodavne vlasti da u izvesnoj meri relativizuju ovlašćenja poverenika i utiču na njegovu samostalnost, čime bi mogle da otupe oštricu nepristrasnog delovanja, pa dalje u nepostupanju ili neblagovremenom postupanju po aktima poverenika, uključujući tu i krivične prijave, zahteve za pokretanje prekršajnog postupka, predloge za ocenu ustavnosti i dr.
Nesporno je da poverenik vrši poslove zaštite podataka o ličnosti, ali svi nadležni organi, organizacije, ustanove i dr, trebalo bi da se u okviru svog delokruga rada bave zaštitom podataka o ličnosti kroz unapređivanje propisa i njihovu punu primenu, kao i međusobnu saradnju i saradnju sa građanima. Nadležni organi trebalo bi da svoje napore usmere i na borbu protiv svih koji ne poštuju zakon i koji zloupotrebom savremenih tehnoloških rešenja ugrožavaju ili onemogućavaju ostvarivanje prava na privatnost.
*Zamenik poverenika za informacije od javnog značaja
Aleksandar Resanović
objavljeno: 05.03.2011
