Izvor: Politika, 05.Feb.2015, 14:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rodoljub Šabić: Zašto Beograd treba da ima ulicu Žorža Matea
Sudeći po onom što mediji prenose jedna ulica u Beogradu će poneti ime poznatog sportskog radnika, fudbalskog trenera i predsednika Fudbalskog saveza Miljana Miljanića. Istina, odluka o tome još nije doneta, sve je još u fazi inicijative, ali izjave gradskih čelnika da će „grad to preporučiti Komisiji za imenovanje trgova i ulica Beograda”, čine to praktično izvesnim.
Nemam nameru da osporavam inicijativu, pogotovo ne velika sportska dostignuća Miljana Miljanića, u mnogima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sam i sam uživao. Ne želim ni da se upuštam u razmišljanje o tome kako će to grad nešto preporučiti samom sebi (gradskoj komisiji). Ali, prosto sam se morao ovim povodom setiti jedne inicijative za dodelu naziva ulice koju je pre skoro dve godine pokrenuo i za koju je molio i moju podršku moj drugar prof. dr Vladimir Kovčin.
Inicijativa se odnosila na to da jedna ulica u Beogradu ponese ime - Žorž Mate.
Možda mnogima ovo ime, bar na prvi pogled neće značiti mnogo. Ipak, mislim da nije potrebno mnogo podsećanja da bi promenili mišljenje.
Žorž Mate je bio izuzetna ličnost, čovek svetskog prestiža i slave. Dete skromne, seljačke porodice, od oca koji se borio na Solunskom frontu, učesnik pokreta otpora, lekar, naučnik, francuski akademik, osnivač i prvi predsednik, a potom i jedini počasni predsednik Evropskog udruženja onkologa koje je jedan od najuticajnih faktora svetske onkološke misli i prakse. Od 1980. inostrani član SANU.
Ali, nisu ovi impresivni podaci ono što je bila suština inicijative Vlade Kovčina. Reč je o nečem drugom, izuzetno specifičnom, snažno vezanom za Srbiju, posebno za Beograd.
15.oktobra 1958. godine u eksperimentalnom reaktoru u Vinči šestoro mladih naučnika iz Srbije izloženo je ogromnoj, smrtonosnoj dozi zračenja. Sutradan, po udesu, prebačeni su u kliniku „Kiri” u Parizu. Tamo je dr Žorž Mate sa svojim timom prvi put u istoriji izvršio operaciju transplantacije koštane srži. To čudesno delo koje je spaslo život našim mladim naučnicima, svima osim jednog, označilo je novu etapu u razvoju medicine. „Čudesno” i zbog toga što je doktor Mate uspeo da pronađe i animira donatore koštane srži, divne, hrabre ljude kojima je bilo predočeno da se ne zna kakve će posledice biti za donatore, da zahvat može biti smrtonosan i za njih, ali koji su ipak dali koštanu srž.
I Žorž Mate i donatori ostali su veliki prijatelji naše zemlje i naroda. Doktor Mate je kasnije odlučujuće pomogao osnivanje onkološke službe u KBC Bežanijska kosa. I u vreme sankcija a i u vreme nemilosrdnog „Milosrdnog anđela” uspevao je da pomogne i da u Beograd dopremi nedostajuće citostatike. Često je dolazio u Beograd, kažu insistirao da umesto u hotelu spava u bolničkoj sobi, a svoj rad nikad nije naplatio. Preminuo je na 52. godišnjicu incidenta u Vinči, 15.oktobra 2010. godine.
Vlada Kovčin, i sam poznati onkolog i učenik Žorža Matea, je svoju inicijativu podneo nadležnoj gradskoj komisiji u aprilu 2013, a povodom 55 godina od akcidenta u Vinči i sjajne Mateove operacije, prethodno zatraživši i od mnogih dobivši pozitivna mišljenja.
Dobio je, par meseci kasnije, i odgovor od nadležne komisije. Komisija je „načelno prihvatila” inicijativu. S tim da će se ona „naći u Rezervnom fondu (šta god to značilo) budućih imenovanja ulica i biće realizovana kada se steknu lokacijski i drugi uslovi”.
Ne znam, kao što rekoh, šta je zapravo i čemu služi „rezervni fond”, ali me oni „lokacijski i drugi uslovi” podsećaju na to da na Novom Beogradu od Studentskog grada pa upravo do KBC Bežanijska kosa u okviru koga deluje klinika čije osnivanje je odlučujuće pomogao i u kojoj je često gostovao Žorž Mate, vodi ulica besmisleno nemaštovitog imena - Bežanijska kosa bb.
Rodoljub Šabić
objavljeno: 05.02.2015.
