Izvor: Politika, 15.Sep.2012, 14:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rođendan
Gradić Valenciennes, na samom severu Francuske večeras miriše na školjke i pomfrit.
To je specijalitet koji se služi masovno po restoranima za današnji praznik, svake godine, druge nedelje u septembru. Školjke se služe u velikom loncu, uz dodatni pomfrit, koji se obično pakuje u plastičnu kutiju, da se uštedi. Porcija košta od 12-14 evra.
Ceo gradić od nekih 40-ak hiljada stanovnika se zatvara za saobraćaj i pretvara u buvljak na ovaj dan.
Prodaje se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sve, nova roba, stare stvari, čak i hrana.
Inače, sever Francuske je nešto siromašniji od juga i centra zemlje.Čak se smatra da su stanovnici sa severa pomalo sirovi, a i severni dijalekt ima primese loših akcenata.
Probijam se kroz gužvu kako bih stigao u 8 do restorana gde treba da se vidim sa društvom.
Večeras idem na Dimitrisov rođendan.
-------------------------
Grk Dimitris je fascinantna ličnost. Tečno govori francuski i engleski jezik, a radio je po 3 godine i u Parizu i u Londonu. Ovde u Valenciennesu, radi kao IT project manager, ali je vrlo obrazovan i svestran.
Kao čovek, otvoren i nesebičan, prvi i gotovo jedini mi je ovde ponudio pomoć oko osnovnih stvari – traženja stana, većih kupovina, preseljenja.
Posebno me oduševio zavidnom filmskom arhivom (pošto i sam slovim za filmofila u društvu).
Bio sam impresioniran naslovima poput "Kradljivci bicikla", "Andrej Rubljov", "The Lives of Others" i drugih. Na kraju mi je priznao da mu neke filmove ipak bira devojka, inače teoretičar umetnosti.
Žena – pa glavni urednik,ne samo filmske arhive, nego i samog života?
Meni zvuči poznato, možda još nekome?
Opseg tema koji taj čovek pokriva, uvek skromno i nenametljivo, je impozantan. Od sporta do neeuklidske geometrije!
I, za divno čudo, nije prepotentan da odmah Google-uje, kad mu nešto slučajno promakne, kao što to obično radim ja i meni slični, prepotentni nametljivci.
Čak mi je, na moju molbu, kada sam putovao u Pariz sa porodicom, napravio specijalni, trodnevni, personalizovani turistički vodič. Precizna Google mapa, sa rutom i ucrtanim znamenitostima. Kao da to nije bilo dovoljno, prezentovao mi je mape i uživo, da nešto slučajno ne propustim.
Neprocenjivo.
Upoznao me i sa pola postave lokalnog prvoligaškog odbojkaškog ženskog kluba Hainaut. Duška i Brankica - okosnice tima, Srpkinje i Anka, Hrvatica.
Vodio me i na njihove odbojkaške utakmice, dok i sam nisam upoznao blagajnicu i naučio jezik simbola.
Šta je to jezik simbola? Pa, pre svega osmeh, što širi to bolji, mrmljanje na engleskom, za početak, plus par reči na francuskom, radi dekoracije nastupa. Zatim obavezno molećivo pokazivanje prstom na salu, sa izduženim vratom i pogledom prema cilju.
Dalje, još jednom osmeh, kao potvrda o nameri, što sve zajedno, u slobodnom prevodu znači otprilike: Mogu li da uđem, teto, a da ne platim? Pogledajte me kako sam siromašan, a i nemam neke manire, zar ne?
----------------
Na rođendan stižem poslednji - tamo su već svi: 3 Grka, Grkinja sa mužem Nemcom, Poljak, Estonka, Englez i ja.
Krećemo sa oprobanim arsenalom, ja sam se već podgrejao kući. Od mene se očekuje mnogo, vidim to u Dimitrisovim očima.
Odvojenost od porodica napravila je od nas uigran tim za urnebesan provod.
U publici imamo barem 4 nove osobe.
Biće dovoljno, jer se inače prilično ponavljamo i nova publika nam je preko potrebna, kao sveža inspiracija.
Krećemo sa naručivanjem. Meni - samo za večeras je sveden na samo 3 stavke: pomenute školjke, šunka sa pomfritom i švargla sa pomfitom. Manje više - sve je sa pomfitom.
Naručujem švarglu - kladim se sa Estonkom da švargla nije od svinjskog mesa. Ubrzo dobijam opkladu i objašnjavam da se samnom ne vredi kladiti - jer se kladim samo kad sam 100% siguran u nešto. Ipak, kao pravi kavaljer, plaćam njeno piće.
Objašnjavam da je volim zato što je hrabra i što uopšte sme da se kladi.
Nastavljam sa pitanjem o torti - kakav je to rođendan u kafiću - bez torte. Kažem da je kod nas u Srbiji proslava rođendana bez torte zakonom zabranjena. Primetim za susednim stolom kako konobar donosi nešto nalik na tortu, sve sa prskalicom umesto svećica.
Pokrećem temu o kupovini torte na licu mesta. Po reakciji vidim da je problem izvestan - moguća previsoka cena. Opuštam ih dosetkom - "Šta je to za vašu EU platu?"
Neko sipa mlađem Grku poslednje kapi iz jedne od boca šampanjca. Dok on odlazi od stola da traži olovku za novu igru, čikaju me da mu kažem da je to siguran znak ženidbe.
On se vraća - pitam ga:
"Znaš li šta znači kad ti neko sipa poslednje kapi u tvoju čašu?"
"Ne, zaista, šta znači?"
"Buy another", urla Englez glasom kao iz bureta i prekida me.
Međutim, svi očekuju moj odgovor, pošto su me ranije pripremili.
Čekam priliku da se malo stišaju, da dobijem prostora.
"Da li zaista želiš da znaš šta znači kad ti neko sipa poslednje kapi u čašu?", pitam
"Da, želim da znam", odgovara Aris.
"Buy another ", kažem ja,i pri tome potpuno, ali zaista potpuno"skidam" boju glasa, intonaciju i izgovor Engleza. Salve smeha ...
Dimitris nakon treće flaše šampanjca najavljuje moj vic o lavu i magarcu. Deo scenarija koji smo više puta vežbali sastoji se u tome da ja uporno odbijam da pričam lascivan vic u prisustvu žena. Time dobijamo na potrebnoj dramaturgiji.
Ovo veče ga pričam po ko zna koji put,sa nekom posebnom lakoćom. Valjda sam ga već dovoljno uvežbao.
Te kako su lav i magarac bili dobri drugari, te kako su želeli da provere ko je zaista pravi kralj životinja, te kako su u tom cilju utvrdili vrlo jasan kriterijum, te ko je prvi počeo ...
Ne znam ni sam kako - ali ga uvek zapravo ispričam na potpuno drugi način.
Primećujem da Poljak briše suze od smeha ... Dobro je, na pravom smo putu.
Nastavljam sa mladićem koji želi da postane spiker, ali ima tik sa namigivanjem.
Smeh, smeh, ...
Za sami kraj pitam Arisa da li slučajno zna gde je njegova kuća, jer se sećam da je i moja negde u blizini.
I opet smeh...
Jutros je Estonka objavila status na Fejsbuku da su Grci i Srbi totalno luda kombinacija.
Jesu, provereno.
Ali, meni se već odavno ide kući.
U Beograd.
Da predajem matematiku.
Radovan Ostojić, Valensijen, Francuska
objavljeno: 15.09.2012.
