Izvor: Politika, 20.Sep.2010, 00:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rigoroznost u tranziciji
Nepostojanje nezavisnih posmatrača u maloj akademskoj zajednici predstavlja ozbiljan problem
Visoko školstvo je u stalnim reformama, ali utisak je na osnovu serije priloga koje smo proteklih dana objavljivali da su te reforme dovele do nekih krajnje neželjenih promena koje se moraju zaustaviti – novim reformama.
Reč je pre svega o stvaranju jedne poprilično haotične mreže univerziteta koja je dograđena čitavim sistemom raznih menadžment i biznis fakulteta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i fakultetskih odeljenja. Saopštena je procena da je takvih biznis-menadžment obrazovnih ustanova u Srbiji pedesetak, što je daleko iznad naših realnih potreba. O mreži fakultetskih ustanova, njenoj racionalnosti itd. treba da brine Nacionalni savet za razvoj visokog školstva. Taj savet je zadužen za strategiju razvoja ovog obrazovanja, a on se očigledno time ne bavi na pravi način. Neko će reći da Nacionalni savet možda nema pravo da sputava privatnu inicijativu i zabranjuje otvaranje fakulteta za koje se pribave potrebne dozvole. Međutim, ako savet ne bi imao odgovarajuće mehanizme da zaustavi nekontrolisano širenje mreže fakulteta u već prezasićenim oblastima onda se postavlja pitanje čemu uopšte savet.
Nameće se i potreba za jačanjem uloge Komisije za akreditaciju koja treba da dobije, kako je rekao jedan od učesnika u ovoj seriji, ,,najviši nivo autonomije i rigoroznosti”. Očigledno je da te autonomije i rigoroznosti sada nema, kao što nema ni koordinacije u radu ove komisije i već pomenutog nacionalnog saveta. Pa ono što komisija ne dozvoli da bude otvoreno kao novi fakultet – dozvoli savet. S tim što nema rigoroznosti prilikom donošenja odobrenja za rad raznih fakulteta ni u komisiji ni u savetu.
Rigoroznost se nameće kao potreba i u vezi sa doktorskim titulama i profesorskim zvanjima koji su naročito na nekim privatnim fakultetima doveli do pada kvaliteta nastave i celokupnog studiranja.
Na koji način u obrazovnom sistemu se mogu pooštriti kriterijumi kad je reč o otvaranju novih fakulteta i izboru nastavnika – to je stvar za koju verovatno treba koristiti iskustva univerziteta u razvijenijim zemljama. Ali ono što se ovim zaoštravanjima mora postići to je – povratak kvaliteta u celokupan visokoškolski obrazovni proces. I to ne samo na osporavanim privatnim univerzitetima nego i na državnim koji su u potrazi za profitom maksimalno uvećali upisne kvote tzv. samofinansirajućih studenata.
Ono što se dešava sa našim visokim školstvom, naročito kada je reč o padu kvaliteta studiranja i porastu masovnosti, treba međutim dovesti u vezu i sa aktuelnom tranzicijom, smanjenim mogućnostima za zapošljavanje i nekim vidom odgađanja životnih odluka kod velikog broja mladih. Studiranjem se te odluke odlažu, i zato su naši univerziteti postali sve traženije utočište za nove generacije. Zato je studiranje omasovljeno i zato je pomoć, na brzu ruku, zatražena u niskobudžetnim školama za čiji rad osim prostorija, stolica i nastavnika nije potrebno ništa više. Otuda i to masovno otvaranje biznis-menadžment fakulteta.
S tim što se taj problem školovanja za zanimanja koja nam nisu potrebna još ne iskazuje kao akutan. I to, opet zbog jedne specifičnosti naše tranzicije. Naime, kako je primetio jedan od autora priloga, kod nas su najveći poslodavci državna uprava i javni sektor, a oni zapošljavaju prema kriterijumima partijske pripadnosti, a ne prema kompetencijama. ,,Dakle, još nije važno znanje nego papir i veza”. Nije dakle važno koju ste i kakvu školu završili nego treba da imate neku diplomu. A veza će uraditi svoje.
Na kraju nam ostaje da pomenemo i komentar profesora Milana Aleksića povodom ove serije. Uz retke izuzetke (Srbijanka Turajlić i dr.), bez preteranih napora i bez poznavanja autora teksta, moglo se lako prepoznati iz kog sistema to mišljenje dolazi – da li iz privatnog ili državnog. Čitava vežba se zato mogla posmatrati i iz ugla sukoba interesa, pošto je svaki od diskutanata direktno pripadao jednoj od upoređenih opcija sa kojom se identifikuje uz iskreno i potpuno ubeđenje. A nepostojanje nezavisnih posmatrača u maloj akademskoj zajednici predstavlja ozbiljan problem, primetio je prof. Aleksić.
Od sutra nova serija: Da li će zakon sprečiti mobing
Branislav Radivojša
objavljeno: 20/09/2010
