Izvor: Politika, 07.Jul.2015, 22:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rezolucija
Pišem ovo u trenutku kad nemam pojma šta su dogovorile velike sile oko britanskog predloga rezolucije o Srebrenici. Naime, šta god odlučile imperije, biće to, kao što je oduvek i bivalo, na račun nas – mališana sa zapadnog Balkana. Ali, nešto drugo je mnogo poučnije, kako za Bošnjake i Srbe, tako i za sve ostale narode i narodnosti. Ukoliko to utuve u naše blesave glave.
Kako je moguće da zemlja poput Velike Britanije, koja se javila za moralnog arbitra što će dati daje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << konačan sud o događanjima tokom devedesetih godina u bivšoj Jugoslaviji, kroz rezoluciju o Srebrenici, tekst te iste rezolucije menja čak šest puta.
Kako poverovati u moralnu superiornost imperije koja trguje tekstom rezolucije kao da je reč o prodaji polovnih automobila. Zbog gotovo berzanskih, dnevnih promena na tekstu famozne rezolucije, to je postao farsični dokument, a mi smo postali svedoci teksta sa plivajućim kursom. U različitim verzijama rezolucije rastao je i opadao broj silovatelja i žrtava, da bi se u šestoj verziji, koja je valjda i konačna, ukoliko u samom foto-finišu ne osvane i sedma, rukom bile precrtane žene, devojke, muškarci i deca, pa je ostala ogoljena konstatacija da je bilo „hiljade slučajeva seksualnog nasilja sa žrtvama na svim stranama tokom sukoba u BiH, uključujući i Srebrenicu”.
Da su, kojim slučajem, Englezi ostali na prvoj verziji, tvrdoglavo i uporno, bez namere da uz tekst ostvare i proviziju, tradicionalni ironični pragmatizam Albiona u izricanju moralne presude bio bi svakako uverljiviji.
Nisam zato siguran da će izglasavanje britanske rezolucije čak i Bošnjake previše usrećiti, jer će ono značiti da su se Zapad i Rusi ponovo dogovorili o podeli Balkana na „njihov” i „njihov”, a nikako na „naš” i „naš”. U toj igrici rečima koju, nažalost, teško kapiramo, krije se čitava geopolitička istorija. I ponavlja se u pravilnim razmacima.
Setimo se kada je Ficroj Meklejn zamerao Vinstonu Čerčilu zbog toga što prepušta Jugoslaviju komunistima. Čerčil ga je cinično upitao misli li da živi u komunističkoj Jugi, kada je toliko zabrinut za njenu sudbinu. Ali, zato se ser Vinston izuzetno snažno zalagao da Grčka pripadne zapadnom savezu, pa je svoje saveznike, partizane druga Markosa, bezdušno prodao za račun kolaboracionista.
Posledice tog političkog merkantilizma upravo gledamo. Aleksis Cipras, naravno, nije Markosova reinkarnacija, jer levičari ne priznaju teološka naklapanja o životu posle života, ali je verovatno da mladi grčki premijer razmišlja o osveti koju je hladnu, posle toliko decenija, servirao ne samo globalnom – već i moralnom imperijalizmu.
.jpg)
