Izvor: Politika, 21.Dec.2011, 23:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rezervisana poslednja klupa
Pedagoški asistenti treba da prepoznaju diskriminaciju i da na nju reaguju
Pedagoški asistenti su se prvi put pojavili još 2002. godine u okviru projekta „Jednake šanse”. Novim zakonom o osnovama obrazovanja i vaspitanja (2009) prvi put je i zakonskim aktom definisan ovaj novi profil zanimanja u našem školskom sistemu.
Pedagoški asistenti pomažu romskoj deci u okviru redovne i dopunske nastave, zatim u uspostavljanju veza između škole i romskih roditelja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao i škole i lokalnih institucija da bi se obezbedilo uključivanje i zadržavanje romskih učenika u školama. Prioriteti podrške se uglavnom odnose na obezbeđivanje dostupnosti obrazovanja, redovnost pohađanja nastave, saradnju sa romskim porodicama, kao i na jednaki kvalitet obrazovanja prilagođen obrazovnim potrebama romske dece.
Kod dece kod koje je izražena jezička barijera podrška se odnosi i na prevođenje nastavnih sadržaja, ako se ukaže potreba za to. Sa takvim učenicima se radi individualno u okviru redovne ili dopunske nastave.
Jedan od najzastupljenijih problema sa kojima se moje kolege i ja susrećemo je često izostajanje romskih učenika iz škole. Asistenti uglavnom reaguju posle pet dana njihovog odsustva. Glavna karika u lancu podrške su naši direktni kontakti sa roditeljima. Ako su odsustva učestala onda pokrećemo i druge mehanizme, recimo, intervenciju centra za socijalni rad.
Neredovnost pohađanja nastave u velikoj meri utiče na školski uspeh učenika jer se gubi kontinuitet u radu, a kada su odsutni duže vreme potrebno je mnogo više rada da se propušteno nadoknadi.
Zato nam je potrebna bolja saradnja sa roditeljima, tako da je značajan deo našeg angažovanja upućen na saradnju sa njima i na jačanje svesti o značaju obrazovanja za decu, kao i njihova aktivnija uloga i podrška tokom školovanja.
Jedan od čestih problema sa kojima se susrećemo je i vršnjačka diskriminacija. Pedagoški asistenti treba da prepoznaju ove pojave i da na njih reaguju. Vršnjačku diskriminaciju, međutim, teže je kontrolisati, jer deca-žrtve je prikrivaju, plašeći se dečje odmazde. Jedna od uobičajenih manifestacija u ponašanju učenika–žrtve diskriminacije je povlačenje u sebe, loša komunikacija sa vršnjacima i, na kraju, izbegavanje odlaska u školu. Svakome vidljiv način diskriminacije za koji su odgovorni nastavnici je i – poslednja klupa. Romsko dete često sedi u poslednjoj klupi. Dešava se čak da je dete slabovido ili nižeg rasta u odnosu na vršnjake u odeljenju, a sedi u poslednjoj klupi.
Vršnjačka diskriminacija počinje ruganjem, uvredama, u poslednje vreme i na verskoj osnovi od kada je u nekim školama počela da se realizuje islamska veronauka. Na nama asistentima je da zajedno sa nastavnicima stvorimo jedno pozitivno okruženje u odeljenju, da deca osete da su prihvaćena. Velika je odgovornost cele škole za to – da se prepoznaju problemi i da se blagovremeno deluje. Jer kad učenik izađe iz sistema, znatno teži put je put njegovog povratka.
Materijalni položaj porodice se nameće kao najveći problem za većinu roditelja romske nacionalnosti. Jer kad dođe zima onda loši materijalni uslovi i manjak odgovarajuće odeće i obuće imaju za posledicu nedolazak dece u školu. Uloga pedagoškog asistenta u takvim slučajevima je da povezuje porodice sa lokalnim socijalnim službama i pruža odgovarajuće informacije kako bi se obezbedili uslovi za povratak dece u školu.
Najvažnije je, dakle, da se obezbede sistemski mehanizmi da se započete projektne inicijative održe na institucionalnom nivou i da shvatimo da je to proces koji traži vreme i strpljenje a čiji je dugoročni cilj: ,,Svako romsko dete u školskoj klupi” i vizija da Romi konačno postanu poreski obaveznici, a ne samo korisnici socijalne pomoći.
Pedagoški asistent, Kragujevac
Božidar Nikolić
objavljeno: 22.12.2011.
