Izvor: Politika, 30.Mar.2012, 00:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Retko posećuju muzeje, a i pozorišta
Marginalizovanje mladih ljudi sprečava svako društvo da se razvija i modernizuje u skladu sa vremenom
Istraživanja o kulturnom životu i potrebama studenata (2010) i učenika srednjih škola (2011) u Srbiji (Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd) pokazala su da aktivnosti iz domena javnog kulturnog života ne spadaju u omiljene načine provođenja slobodnog vremena mladih. Oni slobodno vreme najčešće „troše” kroz aktivnosti koje se odvijaju u tzv. privatnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sferi (gledanje TV i slušanje muzike, bavljenje sportom, korišćenje računara, druženje), za koje je potrebna manja sumanovca. To najbolje ilustruju dobijeni podaci da većina mladih retko ili nikada ne posećuje muzeje (86 odsto srednjoškolaca, 84 odsto studenata), galerije (79 odsto srednjoškolaca, 75 odsto studenata), pozorišta (78 odsto srednjoškolaca, 69 studenata). Kao najvažnije razloge za neučestvovanje navodili su: nezainteresovanost, nedostatak slobodnog vremena (studenti), neodgovarajuću ponudu i nedostatak novca. Pored ove grupe mladih, koja praktično ne učestvuje u javnom kulturnom životu, imamo i manju grupu koja odlazi u kulturne institucije i posećuje događaje iz oblasti kulture, a koju čini oko deset odsto (statistička procena) ove populacije. Među njima, između 3,5 i 5,5 odsto učestvuje u javnom kulturnom životu barem jednom mesečno.
Ovakva tendencija, da većina mladih u Srbiji ne učestvuje u javnom kulturnom životu, može da ima ozbiljne posledice po budućnost ove društvene grupe, ali i celog društva.Posledice nisu odmah vidljive, već se ispoljavaju kroz duži period. Naravno, ovi podaci ni u kom slučaju nisu jednodimenzionalni nego pokazuju da značajan deo mlade populacije ne učestvuje u javnom kulturnom životu i da su za veliki deo mladih kulturni programi nedostupni ili nezanimljivi.Treba naglasiti da procesi globalizacije i individualizacije u savremenom društvu odlučujuće utiču na učešćemladih u kulturnom životu. Takođe ne sme se gubiti iz vida veoma veliki uticaj obrazovanja na stvaranje vrednosnog sistema i pretpostavki za recepciju umetničkog dela i različitih simboličkih formi umetničkog stvaranja, ali i za razvijanje potreba iz oblasti kulture. Široko utemeljeno profesionalno obrazovanje osposobljava mlade za različite tipove delatnosti, jer u informatičkom društvu stalno učenje i usavršavanje, posebno u primeni novih tehnologija, postajeosnov savremenog načina rada i komunikacije. Na ovaj način pojedinci imaju šansu da ne postanu žrtve čestih i nepredvidivih promena uslovljenih razvojem tehnologije, čija je najvažnija karakteristika da se vrlo brzo transformiše. Međutim, uloga savremene srednje škole i savremenog univerziteta ne svodi se samo na ovaj segment obrazovanja, koje ima i veoma važnu, civilizacijsku funkciju u razvoju duhovnih sposobnosti i sticanja širih kulturnih saznanja. Stalna edukacija iz oblasti kulture je potrebna jer kulturu koju su stekli, nastavnici i profesori ne mogu da prenesu učenicima i studentima jednom za ceo život. Oni moraju da pružeobrazovanje koje će ići u korak sa brzo menjajućom civilizacijom i saznanjima.
Marginalizovanje mladih ljudi sprečava svako društvo da se razvija i modernizuje u skladu sa vremenom. Njihovo učešće u svim aktivnostima i na svim nivoima odlučivanja od vitalne jevažnosti za iniciranje promena i dalji društveni razvoj. Da bi se to postiglo, mladi ljudi moraju prepoznati sebe kao društvenu grupu, ali moraju biti i prepoznati od ostalih društvenih grupa kao punopravni članovi društva. Neposrednim uključivanjem u sisteme odlučivanja omogućava se razvoj mladih kao specifične grupe, ali i društva u celini. Kroz sistem odlučivanja mladi razvijaju potrebne veštine, razvijaju sopstvene sisteme vrednosti, osećaj odgovornosti i uvećavaju svoje kapacitete za prilagođavanje na česte, brze i dubinske promenedruštvenog sistema. Poslednjih godina Evropska unijainsistira na razvijanju omladinskih nacionalnih politika koje podržavaju učešće mladih u društvu, posebno uticaj na procese, odluke i aktivnosti od značaja za njih same. To podrazumeva preuzimanje njihove aktivnije uloge u porodici, školi, na fakultetu, u kulturnom životu i u državnim institucijama. Ne treba zaboraviti činjenicu da od budućnosti mlade generacije zavisi i budućnost društva u kome živimo.
*Sociolog
Slobodan Mrđa
objavljeno: 30.03.2012
