Izvor: Politika, 24.Avg.2012, 23:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rešenost države
Kad govorimo o kolektivnim sportovima u Srbiji danas trebalo bi za trenutak da se vratimo u 1992. godinu, kada su na teritoriji SFRJ, pored SR Jugoslavije, formirane i četiri nove države. Mislim da tada nismo dovoljno razmišljali o budućnosti timskih sportova. Niti smo uradili ono što je trebalo da uradimo – da zadržimo, koliko je to moguće, postojeći trenerski kadar i da stvaramo novi. Trenere pominjem pre sportista jer treneri stvaraju sportiste.
Mnogi naši treneri su tada, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zbog sankcija koje su se odnosile i na sport, otišli u inostranstvo ,,trbuhom za kruhom”. Mada nisu svi isto postupili. Treneri komercijalnijih sportova su odmah napustili zemlju, dok neki drugi, na primer u odbojci i vaterpolu, nisu. To se pokazalo veoma važnim za dalji razvoj timskih sportova.
Neki sportski savezi su se dakle prepustili događajima, iščekivali su kraj sankcija, većina reprezentativaca je već igrala za inostrane klubove ili su napuštali zemlju, a naše lige su u odnosu na prethodni period bile mnogo slabije. Tako smo počeli da plaćamo cenu svih ovih promena.
Ipak, neki savezi su i tada uspeli da sačuvaju i igrače i trenere. Na primer, u odbojci to je vreme braće Grbić, Gerića, Tanaskovića, Brđovića, Vujevića, Petrovića... Odbojkaši su stvarali tim i već su se polako pripremali za ono što će se dogoditi, a dogodilo se relativno brzo, jer već 1994. su suspendovane sankcije u sportu i kulturi, i prva koja je krenula ka uspesima bila je muška odbojka. Odbojkaši su 1995. bili treći u Evropi, a 1996. su osvojili bronzu na Olimpijadi u Atlanti. Košarkaši su istovremeno 1995. bili prvaci Evrope i ,,srebrni” u Atlanti. Ali je taj naš košarkaški tim došao iz inostranstva, iz klubova širom sveta, a odbojkaški je, s Gajićem, došao kompletno iz zemlje. U tome je razlika između košarke i odbojke i u tome treba tražiti uzroke razlika u njihovim kasnijim rezultatima.
Ja sam u to vreme bio generalni sekretar Olimpijskog komiteta SRJ, kada je tadašnji predsednik MOK-a Samaran, u saradnji sa svetskom košarkaškom federacijom, organizovao u Lozani (maja 1996) turnir na kojem je učestvovalo pet kadetskih reprezentacija zemalja sa prostora bivše Jugoslavije, uz juniorsku reprezentaciju Švajcarske. Na tom turniru nisu bili važni rezultati, cilj je bio da počnu da se takmiče reprezentacije sa prostora bivše SFRJ. Tada je u Lozanu došlo 60 kadeta koji su bili članovi pet nacionalnih reprezentacija. A u SFRJ su tih 60 kadeta bili baza za jednu reprezentaciju!
Ipak, trebalo je da naše sportske organizacije (u SRJ) i u tim novim uslovima, u dogovoru s državom, naprave dugoročne strategije razvoja sporta. To je bila prilika da se država kroz strategije izjasni o tome šta želi od sporta posebno da razvija. Imali bismo strategiju u sportu, na osnovu koje bi država izdvajala odgovarajuća sredstva.
Tako bismo izbegli ono što nam se sad događa, da u jednom broju sportova nemamo kontinuirani rad stručnih timova. Nego za jedan period imamo jedan tim stručnjaka, a onda samo nekoliko meseci kasnije imamo sasvim novi tim stručnjaka. Nasuprot tome, vaterpolo je obezbedio kontinuitet stručnog tima od 2006, odbojka takođe. Zašto neki uspevaju da obezbede stalnost stručnih timova, a neki ne? To uglavnom zavisi od strategije sportskih saveza. Neki je imaju, neki ne.
Setimo se samo koliko se stručnih garnitura u košarci promenilo.Naši mladi košarkaši su pre nekoliko godina, i to u jednoj sezoni, osvojili čak pet medalja. To su bile generacije koje su izuzetno mnogo obećavale. Međutim, od tada do danas ovi talenti su se negde izgubili, i to pre svega čestim promenama stručnih timova i diskontinuitetom u rukovođenju savezima.
Važne su, dakle, društvene okolnosti u kojima se sport razvija, ali mnogo toga zavisi i od stalnosti rukovođenja i načina organizovanja sportskih saveza. I, naravno, od rešenosti države da donese programe razvoja pojedinih sportova i da radi na njihovoj primeni. Možda je sad, posle Olimpijade u Londonu, trenutak da se tome posvetimo.
Bivši vaterpolo reprezentativac, ministar sporta u vladi SRJ (Milana Panića)
Đorđe Perišić
objavljeno: 25.08.2012.
