Izvor: Politika, 28.Apr.2011, 00:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rejting ili smrt
Život u rejtingu je mnogo lagodniji nego u Srbiji
Neki naši političari i njihove stranke više ne žive u Srbiji. Žive u rejtingu. Razumem ih. Život u rejtingu je mnogo lagodniji nego u Srbiji. Jedini cilj tog i takvog bivstvovanja jeste povećanje podrške koju po istraživanjima imaju u glasačkom telu. O tome ih izveštavaju za to, manje ili više, pouzdane agencije. Oni misle da za rejting nisu bitni programi a da su još manje bitni rezultati rada. Misle da je za rejting >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ključno da su stalno prisutni u medijima, da neumorno ponavljaju zadate fraze i da povremeno preduzmu akciju sa jedinim ciljem da navede dosadašnjeg glasača druge stranke da promeni mišljenje i izjavi da će glasati za njih. Rejting zapravo treba da se tretira kao izborni rezultat. (Nadam se da neko u demagoškoj improvizaciji koja se naziva štednja u državnim institucijama neće zaključiti da istraživanja jesu jeftinija od samih izbora pa izbore ukinuti.)
Nedavno objavljeni rezultati istraživanja (nikada neidentifikovane agencije), koji supokazalida bi na sledećim izborima SNS navodno dobio skoro duplo više glasova od DS, pokrenuli su pravu lavinu reakcija – od žustrih polemika, visokoparnih samozadovoljnih mudrovanja, preko mitingovanja do štrajka žeđu i glađu. U toj halabuci govorilo se o rezultatima koji se štimuju i prilagođavaju željama i potrebama partija-naručilaca, o selektivnim, nestručnim i pristrasnim tumačenjima, o spinovanju rezultata za dnevnopolitičke potrebe... Ali, svi su ostali gluvi na opomene stručnjaka da je raspoloženje građana skoro dnevno promenjiva kategorija i da su pouzdani samo dugi nizovi rezultata koji pokazuju trendove...
Još je interesantnije da se niko ozbiljno ne bavi odgovorima građana na druga pitanja koja se u tim istraživanjima postavljaju. Meni su posebno važni oni odgovori koji pokazuju koje su teme i problemi i kako su poređani na listi prioriteta građana. Već dosta dugo to su pre svega nezaposlenost, visoke cene, nizak standard, ekonomska neizvesnost i sve češća formulacija – opšta beda i siromaštvo. Potom su tu korupcija i kriminal i opadajuće poverenje u institucije. Evropske integracije građani ne vide kao problem već kao proces od koga očekuju da uredi ekonomsku situaciju. To jeste jedan od dva deklarisana stuba naše politike i danas se za evropske integracije zalažui vlast i opozicija. Istovremeno, imam utisak da su evropske integracije svojevrsni način da se izbegne ili bar odloži konkretizacija koraka koje treba preduzeti kako u sferi ekonomskih reformi tako i u rešavanju bujajuće korupcije.
Kosovo, koje je drugi stub naše državne politike, posebno je važno za manje od pet odstonaših građana. Oni ga sve manje vide kao pitanje teritorijalnog integriteta a sve više kao obavezu da se poboljšaju uslovi života za Srbe na Kosovu. Država bi trebalo da postavi isti prioritet,što ne znači da prizna nezavisno Kosovo već da kosovskim institucijama sa kojima već pregovora predloži konkretna rešenja za poboljšanje života Srba i zahteva njihovo sprovođenje.
Tragično je da rešavanje ekonomske krize nije prioritet za ljude koji žive u rejtingu. Njima su prioritet izbori. Vlast. Kontrola nad ono malo resursa koje Srbija još ima. To se vidi iz neverovatnog stava da do izbora ništa u našem nefunkcionalnom sistemu (sistemu?) ne treba menjati. Strašno! Kao da stotine hiljada nezaposlenih, desetine hiljada onih koji rade a ne primaju plate, stotine onih koji se hrane u narodnim kuhinjama imaju vremena da čekaju. Životi im nepovratno prolaze u poniženju i beznađu siromaštva dok slušaju isprazna nadmetanja političkih elita o tome čiji je rejting viši i ko na osnovu toga ima pravo da neodgovorno odlučuje o našoj budućnosti.
Nažalost,ti najugroženiji građani ne čekaju izbore jer na njima neće glasati. Neće glasati jer im iskustvo govori da je Murta samo presvučeni Kurta. To treba promeniti, treba ukazati na jednostavnu činjenicu: Mi, građani i građanke zapošljavamo i plaćamo one koji vrše vlast. To nam daje pravo ne da slepo prihvatamo šta nam nude već da tražimo šta za nas treba da urade.
Miljenko Dereta, direktor Građanskih inicijativa
objavljeno: 28.04.2011.
