Izvor: Politika, 16.Mar.2012, 00:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rejting agencije i sukob interesa
Pejting agencije su sve zainteresovanije da ispunjavaju želje svojim klijentima jer za to bivaju dobro plaćene i tako ocene koje daju sve manje imaju veze sa realnim stanjem
Sve do izbijanja aktuelne ekonomske krize rejting agencije su bile strah i trepet svih aktera na svetskom finansijskom tržištu, jer se u njihove ocene bespogovorno verovalo. Međutim, sada su i same agencije ocenjene nedovoljnom ocenom, a njihove procene sve manje utiču na poslovna odlučivanja aktera na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << finansijskim tržištima. Tako su za relativno kratko vreme rejting agencije prošle put od izuzetno moćnih, profesionalno visokostručnih i uvažavanih institucija do institucija koje se sada optužuju za monopolski položaj, neprofesionalizam i visok stepen korumpiranosti.
Danas 95 odsto ovog tržišta otpada na samo tri privatne rejting agencije iz SAD – Standard end purs, Modis i Fič. Američka služba za nadzor berzi (SEC) u zvaničnom izveštaju ukazala je na ozbiljne nedostatke u radu agencija, a u Evropi postoji masovno nezadovoljstvo njihovim radom. Tako se mogu čuti i ocene da one služe za stvaranje javne percepcije o hartijama od vrednosti i njenim emitentima koje nisu zasnovane na stvarnim ekonomskim pokazateljima nego su u službi interesa anglosaksonskog kapitala. Evropska komisija (izvršno telo EU) najavila je razmatranje mogućnosti zabrane rada ovim agencijama, a mnogi evropski zvaničnici ističu potrebu za osnivanjem nezavisne evropske rejting agencije koja ne bi bila u privatnim rukama.
Šta se to desilo sa rejting agencijama? Podsetimo se da ove agencije procenjuju kreditnu sposobnost emitenta (kompanija i država) i sigurnost (odnosno rizičnost) ulaganja u njihove hartije od vrednosti (aktive), te im dodeljuju određeni rang od koga zavisi visina kamatne stope, vrednost i prinos (dohodovnost) hartije od vrednosti.
Sve tri ranije pomenute rejting agencije osnovane su krajem 19. i početkom 20. veka i njeni su klijenti bili investitori koji su im plaćali za ocene njihovih potencijalnih investicija – ulaganja u hartije od vrednosti. Što su ocene bile tačnije investitori su bili zadovoljniji. Da bi privukla što veći broj klijenata (i ostvarila veće prihode) svaka agencija je nastojala da njene ocene budu što verodostojnije.
Međutim, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog stoleća (slučajno ili ne, u vreme početka dominacije neoliberalizma) dolazi do ozbiljnih promena u poslovanju rejting agencija i za ocene koje daju oni sada ne dobijaju naknadu od investitora nego od emitenata (izdavaoca) hartija od vrednosti. To je stvorilo uslove za masovnu zloupotrebu. Emitenti su sada dobili mogućnost da se sa rejting agencijama dogovore o dobijanju što bolje ocene svojih aktiva i za to su bili spremni da više plate, jer će s boljom ocenom moći da plasiraju hartije od vrednosti pod povoljnijim uslovima. Mogli su da biraju rejting agenciju koja im u tome najviše izlazi u susret. S druge strane, rejting agencije su sve zainteresovanije da ispunjavaju želje svojim klijentima (jer za to bivaju dobro plaćene) i tako ocene koje daju sve manje imaju veze sa realnim stanjem, pa su najveći rejting (AAA) dodeljivale i ogromnoj masi finansijskih derivata emitovanih na bazi visokorizičnih stambenih kredita.
Legalizovan je sistem u kome postoji sukob interesa jer rejting agencije plaćaju emitenti čije hartije od vrednosti se ocenjuju i rangiraju. Rejting agencije su otišle i korak dalje pa su emitentima (za dopunsko plaćanje usluga) ponudile „konsultovanje”, ili „modeliranje”. Emitent se sada može obratiti rejting agenciji da mu modelira aktivu koja će kasnije da dobije najbolju ocenu od iste te agencije.
Očigledno da je neophodno temeljno reformisanje poslovanja rejting agencija, koje bi trebalo: da omogući da agencije naplaćuju usluge za svoje ocene od investitora, a ne emitenata; da agencijama zabrani bavljenje konsultantskim uslugama; da postojeće rejting agencije liši ekskluzivnog statusa koje imaju u mnogim zvaničnim dokumentima; da se razbije postojeći monopol i obezbede uslovi za konkurenciju kroz ublažavanje uslova za registraciju novih rejting agencija, itd.
To može donekle da povrati poljuljano poverenje u rejting agencije, ali one neće nikada više biti tako moćne i ugledne kao do pre samo nekoliko godina.
Jovan B. Dušanić
objavljeno: 16.03.2012.
