Izvor: Politika, 01.Dec.2012, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Redizajn haškog postupka
Konvencija UN iz 1948. o sprečavanju i kažnjavanju genocida definiše genocid dosta široko
Odluka Žalbenog veća suda u Hagu da poništi presudu o krivici hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača šokirala je Balkan.
Sud nije rekao da zločina uopšte nije bilo, već da je prvobitna presuda pogrešna, jer nisu izneti dokazi da je postojao plan ili zavera da se počine ratni zločini. U stvari, Žalbeno veće je reklo da hrvatska strategija predstavlja legitimnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vojnu akciju. Tužioci koji su prvobitno izneli optužbe protiv Gotovine i Markača oštro su osudili presudu Žalbenog veća, tvrdeći da postoji obilje dokaza da se dvojica optuženika osude.
Ovaj slučaj ima dalekosežne posledice ne samo za narode na Balkanu, već i za sudski postupak koji je ustanovio Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ). Možda je najočiglednija i najopasnija posledica„reagovanje po etničkoj liniji“. Hrvati su izašli na ulice Zagreba i drugih hrvatskih gradova. Pozdravljali su odluku i slavili Gotovinu i Markača kao heroje u demonstracijama obojenim antisrpskom retorikom. U Srbiji su demonstranti bili podjednako snažni, antihrvatski nastrojeni i ubeđeni da je ceo proces politički motivisan. Međunacionalna netrpeljivost je na Balkanu uvektik ispod površine i ova odluka ju je brzo izbacila na svetlo dana. Ova epizoda će nažalost verovatno izazvati dodatnu napetost u procesu pomirenja između Srba i Hrvata.
Osim toga, odluka Žalbenog većaopravdava operaciju „Oluja“ na način na koji nisu opravdane slične srpske operacije. Veće je prihvatilo argument da nema dokaza da je masovni egzodus Srba iz Krajine bio cilj hrvatske vojske, već se desio slučajno u toku legitimne vojne operacije. Istorija pokazuje da je ovakav stav veoma teško odbraniti jer nekoliko stotina hiljada Srba nije imalo drugog izlaza osim da beže jer bi verovatno bili ubijeni. Shodno tome, sud i Žalbeno veće nisu osudili Gotovinu ili Markača za genocid, zločin za koji su lako mogli biti osuđeni. Konvencija UN iz 1948. o sprečavanju i kažnjavanju genocida definiše genocid dosta široko kao „namerno i sistematsko uništenje, u celosti ili delimično, jedne etničke, rasne, verske ili nacionalne grupe“. Hrvatske vlasti su izbegle osudu za genocid verovatno ne zbog uskog pravnog stanovišta, već zato što je operacija „Oluja” imala odobrenje Vašingtona.
Ipak,gledano s pozitivne strane, presuda Žalbenog veća bi mogla da zada ozbiljan udarac konceptu „komandne odgovornosti“, koja je bila vodeće načelo procesima MKSJ. Komandna odgovornost je američki princip koji je prvobitno definisao Pentagon da identifikuje grupu na najvišim nivoima odlučivanja. U pokušaju da „tera pravdu“ na Balkanu (i drugde), Vašington je našao „za zgodno“ da podrži optužnice zasnovane na komandnoj odgovornosti.To omogućava MKSJ da proširi tužilačku mrežu i optuži ljude na najvišem nivou vlasti na Balkanu koji su možda – a možda i nisu – bili deo zločinačkog poduhvata prosto zbog toga što su na vrhu komandne lestvice. Komandna odgovornost je,dakle, u suštini tehnika koja se koristi umesto pravnih principa kada tih principa nema. Štaviše, komandna odgovornost je sastavni deo „pravdepobednika“, koncepta po kom pobednička strana u ratu određuje parametre pravosudnog postupka u svim krivičnim postupcima. Kombinacija komandneodgovornosti i pravde pobednika kroz istoriju je davala pobedničkoj strani enormnu prednost u optužnicama i sudskim postupcima, a MKSJ nije bio izuzetak.
Kakveonda presedaneodluka Žalbenog veća postavlja za budućnost? Iako mnoga pitanja ostaju bez odgovora, dugoročno gledano ova odluka bi zapravo mogla da koristi Srbiji i celom procesusuđenja za ratne zločine. Ona će verovatno naterati MKSJ da se više približi pravnim principima, a udalji od komandneodgovornosti i pravde pobednika. Ipak, glavni test će biti suđenje srpskim optuženicima: da vidimo da li će se isti standardi primenjivati i za njih.
Profesor univerziteta, Vašington
Stiven Majer
objavljeno: 01.12.2012.
