Izvor: Politika, 16.Okt.2013, 10:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Recepti za bolji život
Dotične ličnosti su spoznale srž našeg postojanja, a i najbolju kombinaciju ljubavi, karijere i zabave, pa su shodno tome, odlučile da nesebično podele svoja znanja i iskustva sa svima nama
U današnju književnost uplivali su raznorazni ukoričeni sadržaji. Postoje pojedina „ostvarenja“ koja nemam smelosti da nazovem knjigom, a kamoli određenom književnom vrstom. To su tekstovi proređenih redaka i sa još većom proređenom vrednošću. Autori su pripadnici popularnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << socijalnog i kulturološkog miljea današnjice – poput dizajnerki, bivših žena fudbalera ili tzv. biznismena, voditeljki i sl. Mislim na pojedine autobiografske ispovesti i na „recepte za bolji život“.
Dotične ličnosti su spoznale srž našeg postojanja, a i najbolju kombinaciju ljubavi, karijere i zabave, pa su shodno tome odlučile da nesebično podele svoja znanja i iskustva sa svima nama. Jezik ovih ostvarenja je u osnovi kolokvijalan, ali do te mere da postaje isključivo sleng, prepun modernih „gradskih“ kovanica i izraza, koji su često vulgarni, najčešće bezvredni, a onda opet – potpuno nekorisni. Srećemo se sa „savetima“ na nivou citata iz Alana Forda, poput: „Da bi pobedio ne smeš izgubiti“, „Bolje je nešto od nečega, nego ništa ni od čega“, ili „Bolje je biti bogat nego ne biti“. Recepti za život koje nam sugerišu su banalizovane, osnovne činjenice, o kojima se ni ne razmišlja – jer se one u svakom životnom obliku, najjednostavnije podrazumevaju. Takva jezička struktura, način obrade „ideje“, umanjila bi punoću izraza svakog sadržaja, a u ovim konkretnim slučajevima se to možda ni ne uviđa, jer sadržaja gotovo ni nema. Jezik, i sama pismenost ovih dela snižava njegovo stilsko oblikovanje i kao takvo ne pruža ni najmanju literarnu vrednost, a do poente se ne može dopreti ni najbogatijom imaginacijom.
Književnost je oduvek bila ogledalo stvarnosti, odnosno odražavala je aktuelnu svest čovečanstva. Danas, uzevši u obzir okolnosti u kojima živimo, sasvim je logična pojava pisanih ostvarenja i ovog tipa. Apel je, međutim, da u izboru štiva čiste razbibrige ne bude baš bilo šta. I u takvom izboru literature za razbibrigu treba posedovati i zadržati merila, bez obzira na materijal koji nam se nameće sa svih strana. Dela pomenutih „spisatelja i spisateljica“ ne bi smela da spadaju u izbor literature uopšte. Možda je zabavno prokomentarisati neki vrlo eksplicitan detalj ili opis iz istih, ali takva započeta tema ne bi mogla biti duža od šest-sedam minuta ni na običnoj trač partiji. Prosto se ne može diskutovati o tome, jer nema dovoljno sadržine. Ova dela jesu marketinški bolje propraćena od ostalih, i ne može se uticati na medije, kao ni na samu pojavu sličnih književnih „ostvarenja“. Možemo jedino uticati na izbor dela koja ćemo uneti u svoj dom i u sebe.
Sa jedne strane, niz je izuzetnih knjiga u opusu savremene beletristike, knjiga pisanih sa idejom i poentom, a sa druge strane stoje antikvarnice koje godinama nude stara dela, klasike, koji u sebi sadrže život, u njegovoj samoj esenciji. Tu su priče o ljubavi, strahovima, detinjstvu, knjige avantura, detektivskih priča, legendi i mitova. Čekaju, kako bi ponovo šaputale svoju reč. Udomimo ih, i iskoristimo njihov kvalitet za sebe. Njihova cena je daleko ispod njihove vrednosti. Treba ih kupiti sebi i drugima, dozvoliti im da se kreću kroz živote ljudi, da ostavljaju trag i da na prvom mestu i dalje postoje. Izbor literature i pisanog sadržaja još uvek je samo na nama. Vredi ga baš zbog toga i upotrebiti.
Apsolvent Filološkog fakulteta u Beogradu
Deana Dimitrijević
objavljeno: 16.10.2013.
