Izvor: Politika, 13.Okt.2012, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reč stručnjaka u sudaru s lakovernošću
Antena u Institutu za fiziku u Zemunu bila je bezopasnija od gromobrana, a pogotovo od predajnika mobilne telefonije
U priču o instalaciji „Harfa” mediji su upleli i poznati Institut za fiziku u Beogradu, pošto je na zvaničnoj prezentaciji Stanford univerziteta prikazana i fotografija s antenom instaliranom na krovu neke zgrade, za koju su pretrage po bazi podataka na internetu pokazale da je reč o krovu ovog instituta.
„Antena zaista postoji u našem institutu”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kaže zamenik direktora dr Aleksandar Bogojević, ekspert za teorijsku fiziku, koji za čitaoce ,,Politike” pojašnjava da su preko te antene praćene određene pojave u jonosferi između 2003. i 2010. godine, kada je taj istraživački projekat u Zemunu okončan.
Na internetu smo pronašli podatak da je ova prijemna antena (AbsPAL receiver) posle instaliranja 2003. hvatala VLF radio-talase (Very-Low-Frequency – vrlo niske frekvencije) u opsegu od 3 do 30 kHz(kiloherca) koji su emitovani s lokacija u Australiji, SAD, Velikoj Britaniji i Italiji. O rezultatima tih istraživanja je obaveštavana naučna zajednica.
„Antena je duga oko pola metra, slična je antenama u našim automobilima, a od kada je van funkcije nije povezana ni sa strujnim kolom, a njena snaga je ekstremno niska, meri se mili-mili vatima”, kaže dr Bogojević.
„Neke će razočarati činjenica da ovo što govorim u stvari nije vest i da nije nikakva tajna da je to prijemna radio-antena, a ne odašiljač. Dok je bila u funkciji bila je bezopasnija od gromobrana, a pogotovo od predajnika mobilne telefonije, koji su nikli svuda oko nas. Načičkani su na krovovima zgrada koje kućni saveti iznajmljuju za stotinak evra mobilnim operaterima.”
Naš sagovornik objašnjava da su tom antenom ispitivani gornji slojevi jonosfere i njene elektromagnetne aktivnosti, odnosno ponašanje magnetnog omotača Zemlje, koje nas čuva od razornih kosmičkih i Sunčevih zračenja. Mali deo tih čestica ipak prođe kroz ovaj omotač i naelektriše jonosferu, formirajući i slabe radio-signale koji se oslušaju preko prijemnih stanica.
,,Posredstvom tih antena ispituje se i elektromagnetno zračenje koje proizvodi polarna svetlost, čije nam ’šuštanje’ takođe nešto govori. Elektromagnetna zračenja su, inače, opasna kada je frekvencija tih talasa visoka. Mogli bismo slikovito da ih prikažemo kao topovsku đulad, u odnosu na koju su frekvencije vidljivog svetla kao dijabole vazdušne puške. Radio-talase možemo predstaviti u tom slikovnom nizu kao zrna maka, koja ne mogu uticati negativno na naše zdravlje”, naglašava dr Bogojević, koji ne može a da ne podseti kakvim smo sve uticajima i procesima bili izloženi u proteklih dvadeset i više godina, uključujući i bombardovanje 1999. godine.
Sve je to stvorilo teške posledice po zdravlje ljudi, ne samo na ekološkom nego i na psihološkom planu, zbog čega su lakovernost i strah vrlo rašireni.
,,Iskren da budem, malo me nervira to što ne vredi mnogo kada se stručnjak oglasi u javnosti i kaže: ljudi, ne brinite, to i to ne nosi u sebi opasnost. Pošto se stručnjacima ne veruje, oni i libe da nešto progovore, kao i u ovoj priči zbog koje ste nam se obratili”, konstatuje dr Aleksandar Bogojević.
Slobodan Kljakić
objavljeno: 14.10.2012
