Izvor: Politika, 30.Apr.2015, 08:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Re­gi­star ili... Godo?

„Ugo­vor o ’Be­o­gra­du na vo­di’ bi­će ja­van”, iz­ja­vio je, od­mah po pot­pi­si­va­nju ugo­vo­ra, gra­do­na­čel­nik Be­o­gra­da. Do­bro zvu­či, ali, na­rav­no, i bez obe­ća­nja gra­do­na­čel­ni­ka, shod­no Za­ko­nu o slo­bod­nom pri­stu­pu in­for­ma­ci­ja­ma od jav­nog zna­ča­ja, ugo­vor bi mo­rao bi­ti do­stu­pan jav­no­sti već na pr­vi zah­tev me­di­ja, no­vi­na­ra, gra­đa­na, sva­kog.

Tač­ni­je, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mo­rao bi bi­ti do­stu­pan i bez po­seb­nog zah­te­va, jer ta­ko pred­vi­đa i Za­kon o jav­no-pri­vat­nom part­ner­stvu i kon­ce­si­ja­ma.

„Jav­ni ugo­vo­ri evi­den­ti­ra­ju se u Re­gi­stru jav­nih ugo­vo­ra ko­ji vo­di mi­ni­star­stvo nad­le­žno za po­slo­ve fi­nan­si­ja kao je­din­stve­nu elek­tron­sku ba­zu po­da­ta­ka na Por­ta­lu jav­nih na­bav­ki – pot­por­tal” (čl. 74.). Što me pod­se­ća da sam se još sre­di­nom 2013, kao po­ve­re­nik, mo­rao pi­smom obra­ti­ti ta­da­šnjem mi­ni­stru fi­nan­si­ja i pri­vre­de (M. Din­kić), upo­zo­ra­va­ju­ći ga da su ne­ke od­red­be pra­vil­ni­ka o na­či­nu vo­đe­nja ovog re­gi­stra, ko­ji je on ne­po­sred­no pre to­ga (s doc­njom od go­di­nu i po) do­neo, su­prot­ne Usta­vu i za­ko­nu, da će nji­ho­va pri­me­na ugro­zi­ti pra­va jav­no­sti i ima­ti dru­ge ne­ga­tiv­ne po­sle­di­ce. Na­i­me, pra­vil­ni­kom je bi­lo utvr­đe­no da pri­stup ugo­vo­ri­ma i dru­goj do­ku­men­ta­ci­ji iz zbir­ke is­pra­va Re­gi­stra „mo­že bi­ti do­zvo­ljen” sa­mo „li­cu ko­je mo­že da do­ka­že prav­ni in­te­res za uvid”, kao i da pri­stup „ne­će bi­ti omo­gu­ćen” ako bi „mo­gao bit­no ote­ža­ti ostva­ri­va­nje eko­nom­skih in­te­re­sa jav­nog i pri­vat­nog part­ne­ra”.

A Za­ko­nom o slo­bod­nom pri­stu­pu in­for­ma­ci­ja­ma od jav­nog zna­ča­ja je iz­ri­či­to pred­vi­đe­na pret­po­stav­ka oprav­da­nog in­te­re­sa jav­no­sti da zna, tra­ži­lac in­for­ma­ci­je, da­kle, ne­ma ni­ka­kvu oba­ve­zu da do­ka­zu­je po­sto­ja­nje bi­lo ka­kvog po­seb­nog in­te­re­sa. Na­pro­tiv, sa­mo or­gan vla­sti, uko­li­ko že­li da ogra­ni­či pra­vo pri­stu­pa in­for­ma­ci­ji, u sva­koj kon­kret­noj si­tu­a­ci­ji ima oba­ve­zu da do­ka­že po­sto­ja­nje in­te­re­sa ko­ji je u tom tre­nut­ku pre­te­žan u od­no­su na pra­vo jav­no­sti da zna. I ti in­te­re­si, to jest raz­lo­zi za even­tu­al­no ogra­ni­ča­va­nje pra­va na pri­stup in­for­ma­ci­ja­ma utvr­đe­ni su za­ko­nom. Prav­no je neo­dr­ži­vo da se mi­mo za­ko­nom utvr­đe­nih raz­lo­ga, mi­ni­star­skim ak­tom, pred­vi­đa­ju do­dat­ni raz­lo­zi za ogra­ni­če­nje pra­va jav­no­sti.

Iz­o­sta­la je re­ak­ci­ja na mo­je pi­smo, „lo­gi­čan” raz­log bi­la je re­kon­struk­ci­ja vla­de ko­ja je ne­po­sred­no usle­di­la. Na­kon re­kon­struk­ci­je, po­no­vio sam upo­zo­re­nje no­vom mi­ni­stru (sa­da sa­mo) pri­vre­de (S. Ra­du­lo­vić). Pri­hva­tio je sve ar­gu­men­te i dao mi uve­ra­va­nja da će ne­za­ko­ni­te i ne­u­stav­ne od­red­be pra­vil­ni­ka bi­ti sta­vlje­ne van sna­ge.

Ubr­zo na­kon to­ga, „pre­ma tu­ma­če­nji­ma u vla­di” pi­ta­nje, iz nad­le­žno­sti Mi­ni­star­stva pri­vre­de, pre­la­zi u nad­le­žnost Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja. Pa sam raz­go­va­rao o pro­ble­mu i s mi­ni­strom fi­nan­si­ja (L. Kr­stić). Po­što raz­go­vo­ri ni­su da­li že­lje­ni re­zul­tat, pod­neo sam Ustav­nom su­du Sr­bi­je Pred­log za oce­nu ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti pra­vil­ni­ka. Na­kon to­ga me je mi­ni­star fi­nan­si­ja, u kon­tek­stu iz­ja­šnje­nja po­vo­dom po­stup­ka pred Ustav­nim su­dom, oba­ve­stio da je pra­vil­nik ko­nač­no uskla­đen sa za­ko­nom.

Raz­log za za­do­volj­stvo? Valj­da. Ma­da je ko­li­či­na vre­me­na i ener­gi­je ko­ja je „po­treb­na” za sa­vla­da­va­nje čak i naj­lak­ših lek­ci­ja o prav­noj dr­ža­vi (za­ko­nom za­jam­če­na pra­va ne mo­gu se i ne sme­ju se ogra­ni­ča­va­ti pod­za­kon­skim, mi­ni­star­skim ak­ti­ma) obes­po­ko­ja­va­ju­ća.

Ali, po­red fe­no­me­na ilu­stro­va­nog po­ve­re­nič­ko-mi­ni­star­skim „na­te­za­njem”, kon­kre­tan slu­čaj bi tre­ba­lo da nas pod­se­ti na još je­dan, ta­ko­đe, uz­ne­mi­ra­va­ju­ći. Ugo­vor o „Be­o­gra­du na vo­di” mo­rao bi da pod­se­ti na pi­ta­nje: a gde nam je Re­gi­star jav­nih ugo­vo­ra? Za­kon o jav­no pri­vat­nom part­ner­stvu i kon­ce­si­ja­ma, ko­jim je Re­gi­star pred­vi­đen, do­net je još 2011. go­di­ne. A Re­gi­star, svo­je­vre­me­no na­ja­vljen kao ve­o­ma va­žan me­ha­ni­zam kon­tro­le jav­no­sti nad ugo­vo­ri­ma ko­je dr­ža­va, nje­na te­la, or­ga­ni i pred­u­ze­ća za­klju­ču­ju sa pri­vat­nim part­ne­ri­ma, i tri i po go­di­ne ka­sni­je „po­sto­ji” sa­mo u tek­stu za­ko­na. A u stvar­no­sti se vi­še aso­ci­ra na ono fa­mo­zno če­ka­nje ni­kad do­la­ze­ćeg Go­doa.

*Po­ve­re­nik za in­for­ma­ci­je od jav­nog zna­ča­ja

Nastavak na Politika...