Izvor: Politika, 27.Apr.2012, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razvoj opšte kulture kao cilj obrazovanja
Karakteristika modernog vremena je da se brišu razlike između zanimanja
Nacrt sveobuhvatne ctrategije obrazovanja koja je predstavljena javnosti pre nekoliko nedelja zaslužuje i čestitke i pohvale. Čini mi se da je bio poslednji trenutak da se sačini ovakav pregled stanja u našem školstvu i odrede ciljevi obrazovanja u Srbiji. Primedbe i neslaganja s pojedinim predlozima, kojih sigurno ima, doprineće da se u konačni tekst ugrade i drugi pogledi i rešenja.
Kod >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << navođenja ciljeva obrazovanja strategija govori o jednom cilju na koji se često zaboravlja – o razvoju opšte kulture. U našem društvu, kulturno zapuštenom, ovaj cilj ima specifičan značaj. I zato je neophodno da se ovaj cilj doslednije pretoči u konkretne programe i akcije koje predlaže strategija.
Isuviše smo pažnje u proteklim decenijama poklonili stručnosti na uštrb opšteg obrazovanja. Nekadašnja dilema – erudicija ili stručnost – možda je danas prevaziđena. I zaista erudicija, shvaćena renesansno, kao znanje koje je samo sebi cilj, nasuprot znanju koje je primenjivo, jeste anahrona. Ali je orijentacija isključivo na stručnost, bez šireg opšteg obrazovanja, takođe pogrešna i anahrona. Da biste stvorili dobrog dizajnera potrebno je da ima dobro stručno obrazovanje. Ali da biste formirali izvanrednog dizajnera potreban mu je širok dijapazon znanja. Isto važi za svaku drugu profesiju.
Karakteristika modernog vremena je da se brišu razlike između zanimanja, nestaju stara i stvaraju se nova zanimanja, a sve više se traže multidisciplinarna znanja, znanja iz različitih oblasti koja povezujemo, traže se stručnjaci koji pored struke, imaju i široko opšte obrazovanje. Čak i nezavisno od zahteva tržišta, našem društvu su potrebni kadrovi koji su, svojom stručnošću i svojom opštom kulturom i širinom znanja, u stanju da ovo društvo vode, u saglasju sa modernim tokovima, da vaspitavaju nove generacije i razvijaju nove kulturne potrebe. Da li naša škola omogućava stvaranje i takvih kadrova? Slabo ili nimalo. Testovi opšte kulture i opšteg znanja daju gotovo poražavajuće rezultate.
Naše škole đacima nude nepovezana znanja, predmeti su oštro međusobno podeljeni. Pismenost se smatra relevantnom samo na časovima srpskog jezika i književnosti i nije neophodno da se primenjuje na drugim časovima. Đaci se ne motivišu da upoređuju i kombinuju znanja iz različitih predmeta, ne ohrabruju se da šire svoja interesovanja i radoznalost – tendencija je da se što pre opredele za jednu oblast znanja i za jednu životnu profesiju. Mišljenja sam da bi trebalo da strategija predvidi konkretne mehanizme koji će omogućiti ovu, preko potrebnu, interdisciplinarnost u našim školama, i u osnovnim i u srednjim.
Drugo, nasleđeni, a neopravdani, strah od gimnazija kao ,,elitnih” škola kontinuirano je u Srbiji dovodio do pada značaja gimnazija i kvaliteta programa u njima. Strategija ukazuje na činjenicu da se danas 75 odsto đaka posle osnovne škole upisuje u srednje stručne škole, iako se očekivao potpuno drugačiji odnos. Gimnazije bi, po uzoru na neke stare evropske zemlje, morale biti ,,mali univerziteti”, škole koje daju široko opšte obrazovanje uz mogućnost optiranja za bilo koji fakultet, i to uz lakši pristup s obzirom na veći obim znanja koji se stiče u gimnazijama. Zato treba pozdraviti ideju jačanja i reformisanja gimnazija kao jednu od prioriteta strategije. Sigurno je da reforma gimnazija, pored ostalog, treba da uključi i sledeće elemente: prvo, program treba učiniti elitnim i relevantnim za najbolje, radoznale i napredne đake iz svih sredina. Celodnevni boravak u školi je takođe važan element reforme.Drugo, moguće je osigurati direktnu prohodnost na fakultet za maturante s odličnim uspehom i na taj način motivisati đake da se upisuju u gimnazije. Jer ukoliko su kriterijumi za upis na fakultet isti i za gimnazije i za srednje stručne škole razumljivo je što većina đaka optira za stručne škole. Treće, neophodno je osnažiti poziciju profesora gimnazija, obezbediti stalno usavršavanje, saradnju s univerzitetskim profesorima i institucijama kulture. I na kraju, efikasno i objektivno merenje uspešnosti može opravdati razliku između škola. Zato je neophodno da se, paralelno sa sprovođenjem reformskih koraka u gimnazijama, obezbedi dobra i brza procena.
*Generalna sekretarka Fondacije ,,Centar za demokratiju” i narodna poslanica
Nataša Vučković
objavljeno: 28.04.2012
.jpg)
