Izvor: Politika, 01.Apr.2010, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razlozi zatvorske prenaseljenosti
Prenaseljenost zatvora je problem koji neselektivno pogađa i razvijene i nerazvijene zemlje. Taj problem je u Srbiji postao akutan u poslednjih nekoliko godina. Zatvorska populacija u Srbiji pokazuje godišnji trend rasta od oko hiljadu osoba lišenih slobode. Na kraju 2007. godine broj osoba lišenih slobode bio je 8.970, 2008. je bio 9.700, 2009. 10.974, a sada je oko 11.400. Procenjuje se da će na kraju 2010. biti više od 11.000, a na kraju 2011. oko 12.000 osoba lišenih slobode.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Šta je prenaseljenost zatvora? Prema evropskim standardima, svaka osoba lišena slobode ima pravo na najmanje četiri kvadratna, odnosno deset kubnih metara prostora. Kad bi se ovaj standard poštovao u Srbiji, onda u ovdašnjim zatvorima ne bi trebalo da bude više od oko 5.000 osoba. Upoređivanjem ove brojke sa 11.400 ljudi koji su trenutno u zatvorima možemo zaključiti da je prenaseljenost veća od sto odsto.
Prenaseljenost povlači posledice koje pogađaju osobe lišene slobode ali i društvo, odnosno državu. Posledice po osobe lišene slobode su loši materijalni uslovi života, povećana ugroženost njihovog zdravlja, neadekvatan tretman, reducirano vreme i prostor koji imaju za šetnju van ćelija i komunikaciju sa spoljnim svetom, povećanje nasilja među zatvorenicima uzrokovano tenzijama zbog dodatnih deprivacija ili ograničavanja prava. Konačno, narasle tenzije i nezadovoljstvo mogu rezultirati u aktivnostima ovih osoba koje traže ostvarenje svojih prava organizovanjem protestnih štrajkova glađu ili drugih oblika grupnih protesta. Posledice po državu, odnosno društvo su takođe raznovrsne. Usled nedostatka mesta u zatvorima osobe osuđene na zatvorske kazne ne mogu da stupe na izvršenje kazne, ostaju na slobodi čime se, povećava rizik da ponovo učine krivično delo. Zbog nedostatka adekvatnog tretmana za one osuđene kojima se tokom izvršenja kazne u zatvoru moglo pomoći da više ne vrše krivična dela i nastave društveno prihvatljiv život po izlasku, povećava se rizik od povratka. Kršenjem ljudskih prava osoba lišenih slobode usled prenaseljenosti, država je izložena riziku od plaćanja naknada štete po tužbama (presudama) domaćih sudova ili Evropskog suda za ljudska prava.
Koji su razlozi prenaseljenosti zatvora? Jedan od važnih je povećana efikasnost policije i pravosudnih organa i pooštrena kaznena politika. Svedoci smo mnogobrojnih policijskih akcija i hapšenja, tako da broj uhapšenika, pritvorenika (još neosuđenih) vrtoglavo raste svakog dana i u ovom trenutku dostigao je brojku od oko 3.000 ljudi. Povećanje broja osuđenih je prirodna posledica ovakve politike.
Drugi razlog prenaseljenosti je taj što u Srbiji u poslednjih 30 godina nije izgrađen nijedan novi zatvor. Ministarstvo pravde, odnosno Uprava za izvršenje krivičnih sankcija je puno radila na poboljšanju uslova boravka osoba lišenih slobode. Renovirani su mnogi objekti, ali to je u nekim slučajevima smanjilo korisni prostor. S druge strane, sagrađeno je posebno odeljenje u okviru KPZ Požarevac–Zabela, za izvršenje kazne zatvora za osobe osuđene za krivična dela organizovanog kriminala, kapaciteta do 120 zatvorenika, koje će početi sa radom za nekoliko meseci. Takođe, zida se i novi KPZ u Padinskoj Skeli koji bi trebalo da bude završen do jeseni, s kapacitetom od 450 ljudi.
Treći razlog prenaseljenosti je još nedovoljna primena alternativnih sankcija i mera. Najšire posmatrano, alternativne sankcije su sve one krivične sankcije koje ne znače lišenje slobode, odnosno zatvaranje osuđenog u neku ustanovu ili instituciju. Neke se već decenijama primenjuju u našem kazneno-pravnom sistemu kao npr. novčana kazna ili uslovna osuda, a neke poslednjih nekoliko godina, poput uslovne osude sa zaštitnim nadzorom ili rada u javnom interesu.
Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom, osim osnovnog uslova, da osuđeni u periodu proveravanja ne počini krivično delo, sadrži još neku obavezu koju mu sud presudom određuje. Ta obaveza može biti da se osuđeni javlja nadležnom organu, to jest tzv. Povereničkoj službi koja se bavi izvršenjem alternativnih sankcija ili da se, na primer, leči od alkoholizma ako sud proceni da je osuđeni učinio krivično delo kao zavisnik od alkohola, ili da treba da nađe posao, ili da nastavi da se školuje itd. Druga pomenuta alternativna sankcija, rad u javnom interesu, podrazumeva određeni broj sati rada (od 60 do 360) koje osuđeni mora da obavi za društvenu zajednicu. Radom u javnom interesu, štetu koju je učinio izvršenjem krivičnog dela osuđeni vraća društvu na vrlo neposredan način. Osuđeni se, recimo, upućuju da pomažu u održavanju parkova ili da rade neki drugi opštekoristan posao.
Pravni savetnik u misiji OEBS-a, rukovodilac jedinice za reformu zatvorskog sistema
Nataša Novaković
[objavljeno: 02/04/2010]
.jpg)
