Izvor: Politika, 17.Maj.2010, 00:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Razjašnjenja i odgovori

Pred­lo­zi po­re­skih re­for­mi uvek na­i­la­ze na raz­li­či­te, če­sto i sa­svim su­prot­ne sta­vo­ve – u to­me Srbija ni­je ni­ka­kav iz­u­ze­tak. Ove raz­li­ke su po­sle­di­ca raz­li­či­tih in­te­re­sa, raz­li­či­tih vred­no­snih sta­vo­va gra­đa­na ali i raz­li­ka u pro­ce­ni uti­ca­ja re­for­mi na gra­đa­ne i pri­vre­du.

Pro­tiv po­re­skih re­for­mi su po pra­vi­lu oni ko­ji će na­kon re­for­mi pla­ća­ti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vi­še – čak i ka­da se re­for­ma­ma una­pre­đu­je eko­nom­ska efi­ka­snost i pra­ved­nost po­re­za. Oni ko­ji će pla­ća­ti ma­nje po pra­vi­lu se ne ogla­ša­va­ju. Ni u ovo­me Sr­bi­ja ni­je iz­u­ze­tak.

Gra­đa­ni, ali i eko­no­mi­sti, ima­ju raz­li­či­te vred­no­sne sta­vo­ve o po­želj­nom ste­pe­nu pre­ra­spo­de­le kroz po­re­ski si­stem. Dok jed­ni sma­tra­ju da po­re­ske sto­pe za sve tre­ba da bu­du jed­na­ke dru­gi sma­tra­ju da bo­ga­ti tre­ba da pla­ća­ju po­re­ze po vi­šim po­re­skim sto­pa­ma, tj.da po­re­ski si­stem tre­ba da bu­de pro­gre­si­van. Po­sto­je­ći po­re­ski si­stem u Sr­bi­ji se ka­rak­te­ri­še ve­o­ma ma­lom pro­gre­siv­no­šću. Re­for­mom pred­lo­že­nom u stu­di­ji „Po­re­ska po­li­ti­ka u Sr­bi­ji– po­gled una­pred” pro­gre­siv­nost bi se ume­re­no po­ve­ća­la, ali bi i da­lje bi­la na ni­vou sred­njo­e­vrop­skih ze­ma­lja i znat­no ma­nja ne­go u raz­vi­je­nim ze­mlja­ma.

Sa pret­hod­nim je bli­sko po­ve­za­no i pi­ta­nje: da li po­re­ski si­stem tre­ba da bu­de pr­ven­stve­no u funk­ci­ji efi­ka­sno­sti ili u pr­vi plan tre­ba da bu­de sta­vlje­na pra­ved­nost po­re­skog si­ste­ma? U stu­di­ji ni­je ig­no­ri­sa­na po­re­ska pra­ved­nost, ali je od­re­đe­na pred­nost da­ta efi­ka­sno­sti, zbog to­ga što ta­kav po­re­ski si­stem de­lu­je sti­mu­la­tiv­no na in­ve­sti­ci­je, za­po­šlja­va­nje i rast, a to do­pri­no­si ostva­re­nju osnov­nog eko­nom­skog ci­lja – du­go­roč­no odr­ži­vog ra­sta stan­dar­da gra­đa­na. U si­ro­ma­šnom dru­štvu ni­jed­na ras­po­de­la do­hot­ka ni­je za­do­vo­lja­va­ju­ća.

Ko­nač­no, po­sto­je raz­li­ke i u pro­ce­ni da li bi i ko­li­ko pred­lo­že­ne po­re­ske re­for­me uti­ca­le na pri­vre­du. Na osno­vu eko­nom­ske te­o­ri­je (pro­me­na re­la­tiv­nih ce­na uti­če na pro­me­nu po­na­ša­nja lju­di) ali i eko­no­me­trij­skih is­tra­ži­va­nja sle­di da bi pred­lo­že­ne re­for­me po­zi­tiv­no uti­ca­le na in­ve­sti­ci­je i za­po­šlja­va­nje, a ti­me i na rast pri­vre­de.

Ne­ko­li­ko ko­men­ta­to­ra pred­lo­ži­lo je da se ume­sto po­re­skih re­for­mi sma­nji jav­na po­tro­šnja. U stu­di­ji je ja­sno na­ve­de­no da je pri kon­ci­pi­ra­nju po­re­skih re­for­mi ukal­ku­li­sa­no sma­nje­nje uče­šća jav­ne po­tro­šnje u BDP za tri pro­cent­na po­e­na, kao i sma­nje­nje te­ku­će jav­ne po­tro­šnje za pet pro­cent­nih po­e­na BDP, što im­pli­ci­ra sma­nje­nje bro­ja za­po­sle­nih u dr­žav­nom sek­to­ru za oko pet od­sto (oko 20.000), du­plo spo­ri­ji re­al­ni rast pla­ta i pen­zi­ja od ra­sta BDP-a u na­red­nih 5-6 go­di­na, sma­nje­nje sub­ven­ci­ja za naj­ma­nje jed­nu tre­ći­nu. Dok se jav­na po­tro­šnja sma­nju­je, pred­lo­že­ne po­re­ske re­for­me bi bi­le pri­hod­no ne­u­tral­ne ili bi do­ne­le do­dat­ne pri­ho­de od oko 0,5 pro­cent­nih po­e­na BDP. Pre­ma to­me, jav­na po­tro­šnja se pri­la­go­đa­va po­re­skom si­ste­mu, a ne obr­nu­to.

Auto­ri stu­di­je pro­ce­nju­ju da bi znat­no do­dat­no sma­nje­nje jav­ne po­tro­šnje sma­nji­lo kva­li­tet i do­stup­nost uslu­ga jav­nog sek­to­ra (zdrav­stva, obra­zo­va­nja, bez­bed­no­sti, pra­vo­su­đa) bit­no us­po­ri­lo iz­grad­nju in­fra­struk­tu­re i ugro­zi­lo pen­zij­ski si­stem i si­stem so­ci­jal­ne za­šti­te. Sma­tram da je neo­p­hod­no da se pod­jed­na­ka pa­žnja po­sve­ti kva­li­te­tu i do­stup­no­sti uslu­ga jav­nog sek­to­ra, kao što se po­sve­ću­je pa­žnja pro­na­la­že­nju na­či­na za sma­nje­nje nje­go­vih tro­ško­va. Ne­mo­gu­će je ima­ti pro­spe­ri­tet­nu pri­vre­du bez obra­zo­va­nih rad­ni­ka, kva­li­tet­ne i svi­ma do­stup­ne zdrav­stve­ne za­šti­te, do­bre in­fra­struk­tu­re, so­ci­jal­ne si­gur­no­sti gra­đa­na i efi­ka­snog prav­nog po­ret­ka. Da bi se sve to obez­be­di­lo po­re­zi u Sr­bi­ji ne mo­gu bi­ti znat­no ni­ži ne­go u dru­gim ze­mlja­ma.

Sto­ga sma­tram da po­re­ske re­for­me tre­ba da u naj­ma­nju ru­ku obez­be­de pri­bli­žno ne­pro­me­njen ni­vo pri­ho­da u od­no­su na BDP. Oni­ma ko­ji pred­la­žu da se po­re­zi do­dat­no sma­nje su­ge­ri­šem da ob­ja­sne i ja­sno kvan­ti­fi­ku­ju ka­ko bi do­dat­no sma­nji­li jav­nu po­tro­šnju: ko­ja pra­va bi re­du­ko­va­li? Da li bi sma­nji­li ula­ga­nje u obra­zo­va­nje, zdrav­stvo ili voj­sku, od­u­sta­li od jav­nih in­ve­sti­ci­ja, uki­nu­li sub­ven­ci­je po­ljo­pri­vre­di?

U stu­di­ji je ne­dvo­smi­sle­no na­gla­še­no da su po­re­ske re­for­me va­žan ali ni­ka­ko je­di­ni ele­me­nat du­go­roč­no odr­ži­vog mo­de­la ra­sta, ipak, ne­ki ko­men­ta­to­ri su nam pri­pi­sa­li su­pro­tan stav. Ja­sno je da no­vi mo­del ra­sta zah­te­va te­melj­ne re­for­me u mno­gim obla­sti­ma kao što su: sma­nje­nje jav­ne po­tro­šnje, ukla­nja­nje ad­mi­ni­stra­tiv­nih ba­ri­je­ra za po­slo­va­nje, kom­pe­tent­ni­ja i po­šte­ni­ja ad­mi­ni­stra­ci­ja, efi­ka­sni­ja an­ti­mo­no­pol­ska po­li­ti­ka, iz­grad­nja i mo­der­ni­za­ci­ja in­fra­struk­tu­re, spre­ča­va­nje re­al­ne apre­ci­ja­ci­je di­na­ra i dr. Ni­jed­na od ovih me­ra, kao ni po­re­ske re­for­me, ni­je do­volj­na da usme­ri pri­vre­du Sr­bi­je ka du­go­roč­no odr­ži­voj pu­ta­nji ra­sta, ali bi one kao skup to mo­gle da ostva­re.

Ospo­ra­va­nje po­re­skih re­for­mi zbog to­ga što one ne re­ša­va­ju sve pro­ble­me u ve­zi sa pri­vred­nim ra­stom kraj­nje je pro­ble­ma­tič­no. To pod­se­ća na si­tu­a­ci­ju od pre 7-8 go­di­na, ka­da je ve­ći broj eko­no­mi­sta (Pe­tro­vić, Ko­va­če­vić, Ar­sić, Mla­de­no­vić i dr.) uka­zi­vao na pre­ce­nje­nost di­na­ra i na nje­gov ne­po­vo­ljan uti­caj na spolj­no­tr­go­vin­ski bi­lans. Do­ka­zu­ju­ći svo­je sta­vo­ve Pe­tro­vić, Ar­sić i Mla­de­no­vić su ta­da pre­zen­to­va­li eko­no­me­trij­ske re­zul­ta­te ko­ji­ma je pro­ce­njen uti­caj kur­sa na spolj­no­tr­go­vin­ski bi­lans. Ipak, ne­ki eko­no­mi­sti i po­li­ti­ča­ri su ta­da tvr­di­li da kurs di­na­ra ne­ma zna­ča­jan uti­caj na spolj­no­tr­go­vin­ski bi­lans, što je ekvi­va­lent­no sta­vu da ce­ne ne­ma­ju zna­ča­jan uti­caj na po­nu­du i tra­žnju. Slič­no to­me, ne­ki eko­no­mi­sti sa­da tvr­de da pro­me­ne re­la­tiv­nih ce­na do ko­jih bi do­ve­le po­re­ske re­for­me ne bi uti­ca­le na po­na­ša­nje gra­đa­na i pri­vre­de. Eko­nom­ska te­o­ri­ja i eko­no­me­trij­ska is­tra­ži­va­nja upu­ću­ju na su­pro­tan za­klju­čak.

*Autor stu­di­je „Po­re­ska po­li­ti­ka u Sr­bi­ji – po­gled una­pred”

Mi­loj­ko Ar­sić

[objavljeno: 17/05/2010]

Nastavak na Politika...