Izvor: Politika, 14.Nov.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razbijeni prozori i grafiti mržnje
Preteći grafiti u centru Beograda, nastali u vreme organizovanja „Parade ponosa”, i dalje nesmetano „krase” fasade užeg centra grada
Stav savremenih ekonomista je da se prilikom određivanja ko je bogat, a ko siromašan moraju uzeti u obzir tzv. javna dobra, odnosno njihova pristupačnost, a ne samo koliko se neke robe može kupiti za nečija primanja. Po toj teoriji, biti bogat znači živeti u uređenom kraju bez nagomilanog đubreta, polupanih prozora, gde nema propalih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i napuštenih zgrada, grafitima iscrtanih zidova, otvorenog dilovanja droge, prostitucije i bandi, gde su bezbedne ulice, parkovi i škole. To su pravi kriterijumi, a ne koliko neko može za svoju platu da kupi cipela ili frižidera. Odsustvo odnosno prisustvo razbijenih prozora, predstavlja momenat koji već na prvi pogled doprinosi toj suštinskoj ambijentalnoj razlici, a isti je efekat i trajno prisustvo ili odsustvo grafita mržnje. Jer, na osnovu teorije razbijenih prozora ne piše se dobro sredini koja toleriše razno komunalno đubre i nered, među koje spadaju i grafiti, posebno oni preteći, koji šire mržnju i netrpeljivost. Takve sredine predvidivo postaju poprište uličnog nasilja i opšteg narušavanja kvaliteta života. Zbog toga je mnogo kilometara bodljikave žice i kamera instalirano u gradovima širom sveta da od grafita zaštite spomenike, muzeje, centar grada, reprezentativne prostore oko javnih zgrada i poslovnih centara.
Grafite, inače, mnogi smatraju samo ružnim načinom prljanja gradskih fasada, čak opasnijim od urbanog nereda jer postoje duže i teže ih je ukloniti od običnog otpada na ulicama. Oni dvostruko deluju kontaminirajuće, ne samo u fizičkom, već i u komunikacionom smislu jer svojom pretećom sadržinom šire mržnju i diskriminaciju. Zbog toga je uklanjanje grafita stalna aktivnost u mnogim gradovima sveta. Neki gradovi su angažovali organizovane ekipe tzv. uklanjača kao što je slučaj npr. u Los Anđelesu gde je 2009. čitava vojska bila angažovana da od grafita očisti okolinu banaka i drugih poslovnih zgrada. U istu svrhu Sidnej je angažovao kompaniju pod nazivom „Tehniklin”, a osoblje te kompanije savladalo je i tehniku uočavanja tzv. žarišta grafita, o čemu obaveštavaju policiju koja na osnovu tih informacija dalje radi na identifikaciji grafitera. Sociolozi taj pristup smatraju tipičnim policijskim shvatanjem po kome autori grafita treba da budu pohvatani i pokažnjavani. Jedna od efikasnijih taktika su i kvazigrafiterske aktivnosti koje organizuje policija, a jedanodnačinazaobeshrabrivanjenovihgrafitajedase površina pokrijelažnimgrafitima, na kojima novonapisani ne mogu dasevide,a vremenom inestaju. Tako su u Melburnu mnogi grafiti prekriveni namerno ružnim i lošim slikama koje imaju za cilj da okrenu javno mnjenje protiv grafita.
Možda su to sve prekomerne mere protiv nečega što je možda ipak samo benevolentna, naivna ulična umetnost. Jer nisusvigrafitinepoželjninosiocimržnjeidestrukcije, nisusvisamokomunalni nered kojetrebasuzbijatiisankcionisati. Za osudu je samo mržnja i iz nje proizašle opasnosti i diskriminacija, ali ne i pokušaj ostvarivanja ulične lepote, čak i kada je nespretna, neuspešna ili nedovršena. Činisedajeposle svih tih „efikasnih” strategija vremenom sazreostavdajeipaknajboljinačindaseobuzdajugrafiteri, daimsedaonoštožele, daklelegalnamogućnostdaoslikavajugradskeambijentedelimakvalitetneuličneumetnosti.
Ali ne može da se prenebregne da preteći grafiti u centru Beograda, nastali u vreme organizovanja „Parade ponosa”, i dalje nesmetano „krase” fasade užeg centra grada. Tako stopljeni s njegovim ambijentom kao neka vrsta „stabilizovanog zla” postaju govor toga grada, poruka svima drugačijim i različitim da nisu dobrodošli i da ova sredina za njih nije bezbedna. Ostaje bez odgovora pitanje da li to mora da bude tako, i ako ne mora, ko i kako treba da ih ukloni? Pravopitanjeje, u stvari, štamistvarnoželimo, anesamoprotivčegasmo. Nesumnjivojedasmoprotivnasilja, mržnjeidiskriminacije, kaoinjihovihprethodnicauviduraznih, paigrafitnihoblikagovoramržnje i krajnje je vreme da oni, poput razbijenih prozora i neodnetog smeća, budu uklonjeni. Alijesmozagrafitekojinoseporukeljubavi, zaštiteljudskihprava, čovekovesredine, ljudskekreativnosti, iliprosto, zaonemale, alitakopotrebneestetskemomentekojirazbijajusivilograda i oronulost njegovih fasada.
Institut društvenih nauka, Beograd
Dr Zorica Mršević
objavljeno: 14.11.2014.
