Izvor: Blic, 20.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rat gledan više srcem nego očima
Rat gledan više srcem nego očima
Vito Marković (1936), jedan od naših najznačajnijih pesnika, objavio je preko dvadeset izuzetnih pesničkih i filosofskih knjiga.
Ove godine pojavile su se još dve knjige Vite Markovića: 'Noći i odsjaji' (zbirka pesama, izdavači SKZ i 'Bonart') i 'Mrvice usamljenosti' (filosofske misli, izdavač 'Bonart'). Kuća 'Bonart' iz Nove Pazove upravo je objavila i knjigu kritičko-esejističkih tekstova o poeziji Vite Markovića, koju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je priredio Zoran Hr. Radisavljević. Zbirka 'Noći i odsjaji' govori o najnovijem ratu na ovim prostorima, o bombardovanju naše zemlje. Kako ste vi doživeli taj moderni rat u kojem neprijatelja nismo ni videli?
- Ja sam u rat gledao više srcem nego očima. I šta sam video? Napadači i branioci, u suštini, učili su se brzom postojanju, pa i umiranju. Napadači su se, iako nevidljivi, izlagali opasnostima iz koristi ili iz isključive potrebe da nadvladaju drugoga, a branioci su im se oskudnom, ali svetom, snagom odupirali. Sve što sam srcem video, jasnije sam dušom čuo. To pesme pokazuju. Šta je od tog rata u dušama ljudi više ostalo: noći ili odsjaji?
- Svakako odsjaji. Ne valja kad se noć u svetlost presvlači, mimo prirode, po ljudskoj volji, kad umesto svitanja iz tame smrtonosni sjaj oružja izranja.
Vaša knjiga je univerzalna priča o novim varvarima, o modernim proizvođačima ratova. Mali i nejaki, kažete, brane se lepotom duha. Može li se zlo pobediti lepotom duha?
- Da. Duh je osnov bivstvovanja. On teži s božanskim da se srodi. Iako je Platon sveo duhovno lepo na dobro i korisno, oduzeo mu moć da bude posebno i tajanstveno, ono je, ipak, moćno i ljudi mu radi u susret idu. Duh je, dakle, sklon božansku snagu ljudskom biću da daje. Jednom prilikom ste rekli da ste težili čistom metafizičkom pevanju i mišljenju. Može li se to malo pojasniti?
- Metafizičku lepotu sveta ne otkrivaju svi ljudi na isti način. Pesnik vidi u snu kao na javi, a filosof na javi kao u snu. Poslenik baca pogled da vidi s one strane stvari i pojava, a filosof to isto čini, ali s ove strane, opipljive i realne. Pesnik, dakle, za razliku od filosofa, pa i drugih ljudi, iluziju podiže na nivo uverenja.
U knjizi 'Mrvice usamljenosti' kažete da je i daleko blizu za onoga ko snovima dolazi do cilja. Može li nam pomoći bežanje od realnosti?- San je unutrašnja, umiljata daljina u kojoj sve probleme lepa duša skriva. Kad težak trenutak na javi duša ima, ona beži od stvarnosti, u snove se zariva. Bez sna: male su vrednosti ljudskog bića. U istoj knjizi kažete da se jedino Bog ne menja i ne stari, sve ostalo sklono je promenljivosti i stari?
- Još preciznije: Bog postoji, oduvek i svuda, beskonačnom voljom i snagom samoga sebe. On se ne menja i ne stari. Sve ostalo stari. Bog večne snage, s puno ljubavi, volju prirode gradi. U njegovom stvaralačkom činu nema nastajanja ni nestajanja bez potrebe i razloga. Samo je Bog, svojom voljom i snagom, sveobuhvatan i večan, čovek nije. T. Nježić
