Izvor: Politika, 26.Sep.2013, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raj za slonove
A o parlogu niko ni reč…
Kakvi tereni, a napušteni!?
Pre 30 godina ovo je rekao Pino Fabri, italijanski seljak iz okoline San Marina. Putovali smo ka Nišu i on se čudio, gledajući s leve strane vrbake i ševar u dolini Ralje, na 35 kilometara od Beograda. Zaista, deluje kao napuštena zemlja. Oni u Italiji oru i nedođije, kukuruz na strmini „seju iz praćke“, a mi dolinu Ralje i druga plodna polja – zapustili.
Rekoh Italijanu da dolina nije napuštena. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << U tom gustišu ima divljači. Italijanski lovci za odstreljenog fazana ili zeca plaćaju pet dolara. Lokalne vlasti, dodadoh, smatraju da je to malo, pa su namerne da dolinu još više zapuste i pretvore u prašumu. Da u njoj uzgajaju slonove. I, kad dođe „kačatore“ iz Italije – platiće 5.000 dolara za jednog slona. „Vero?“, upita Italijan.
„Si, si, vero“, rekoh ozbiljan.
Od tada način korišćenja zemljišta se i kod nas promenio. Ima njiva i zasada koji daju visok, evropski rod, ali ima i parloga. Atari zamrlih planinskih sela, sa starim življem, pusti su, zakorovljeni, obrasli šikarom. Badava ih greje sunce, rosi kiša. Neplodna zemlja, siromašni ljudi. Nema tačnih podataka o parlogu ali se, iz službenih izvora, povremeno čuje da je to prostor od 300.000 možda i pola miliona hektara. Nekad su rađali, ili su na na tom prostoru pasla stada rogate marve. Danas, „ni repa, ni papka“. Ako se dodaju i loše obrađene njive, sa kojih se žanje upola manji rod od mogućeg, onda je to cifra od, verovatnih, milion hektara.
Nemaran odnos vlasnika prema zemljištu posledica je dugoročno loše cenovne politike, iscrpljivanja seljaštva, starenja sela zbog bekstva mladih, njihove neverice u agrar kao unosan posao. Ovo poslednje je danas manje izraženo u Vojvodini, o čemu govori pojava „gladi za zemljom“ i rast cene obradivog zemljišta. Ali južno od Save i Dunava, pogotovu u brdima i planinskim krajevima, stanje je i dalje zabrinjavajuće.
Prema proceni britanskog Kraljevskog naučnog društva, na Zemlji će 2050. godine živeti dve milijarde ljudi više nego danas. Ko će ih hraniti? Srbija ima priliku da postane „bašta Evrope“, produktivna agrarna zemlja, sa većim udelom u svetskoj trgovini hranom. Ali i dalje nema znakova da postoje takve ambicije. Nemaju je seljaci, pa ni vlada koja se do sada nije bavila ovom pojavom. Imamo Zakon o zemljištu (čujem priprema se nov!) ali do sada nije izrečena nijedna kazna vlasniku čiju njivu je progutao korov! Nijedan nemaran vlasnik nije kažnjen po zakonu: privremeno oduzimanje njive i ustupanje drugom vlasniku da je koristi!
U međuvremenu su se pojavili stranci. Arapi i drugi. Žele da kupe 16.000 hektara naših njiva. Da obrađuju i zarade, koristeći napredne postupke u obradi zemljišta. Digla se uzbuna, nastao je otpor. Kao da će Arapi odneti plodan sloj zemljišta a nama da ostave krš i goli kamen.
A o parlogu niko ni reč…
Davno samnapisao: nije važno ko poseduje zemlju već kako je obrađuje. Ovo ponavljam i podvlačim. Jer građaniSrbije, a ne stranci, danas poseduju naše atare ali mnogi ih, godinama, nekažnjeno ne koriste.
Za svaku bravu postoji ključ. Pa i rešenje za ovu golemu nevolju. Pre svega, treba učiniti da „posedovanje zemlje postane skupo a obrada jeftina“, rekao je pokojni mr Živan Simić, umni agrarni stručnjak. On se zalagao da se uvede dodatni „porez na državinu“. Plaćali bi ga svi posednici – od pola hektara pa naviše. Taj novi izdatak naterao bi vlasnike da odluče: ili da bolje koriste imanje ili da ga, ako ne mogu ili ne žele da obrađuju – prodaju. To bi oborilo cenu zemlje, a njive bi došle u posed mladih, školovanih zemljoradnika. Novac od nove fiskalne obaveze ne bi smeo da se troši (nijedna para!) za krpljenje budžetskih rupa. Upotrebiće se za veće premije, regrese, da savremena obrada – „puna agrotehnika“ – postane prihvatljiva, jeftina, isplativa.
Zemljište, ravnice i brda koje greje sunce i povremeno vlaže nebeske padavine, naš je obnovljiv „rudnik„zdrave hrane. Nikad neće biti iscrpljen i zatvoren.
Ipak, narod opominje: „Imamo, ali ne umemo“!
*Novinar, predsednik pokreta Bogata Srbija
Zaharije Trnavčević
objavljeno: 26.09.2013
.jpg)
