Izvor: Politika, 28.Apr.2010, 00:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radost sleće na ulice naše
Izgleda da je kriza prošla, samo nama to još niko nije javio
Uskladu sa naređenjem koje je stiglo sa samog vrha države da se beznađe ima zameniti optimizmom, svečano priznajem da smo mi najsrećnija zemlja na svetu. Jer, svako drugo osećanje je čista izdaja, pošto bez surovog kapitalizma nema realnog optimizma. I obrnuto.
Sreća više nije emocija. To je imperativ modernog patriotizma. Ni beznađe nije emocija. To je perfidno odsustvo talenta za patriotizam.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Ko nije srećan, kleveće i laže. Ko se ne nada – taj je izdajnik. Ko je zabrinut, taj podmeće klipove u točkove našeg nezaustavljivog razvoja, koji će nas, ako sve bude teklo po planu, bliske 2020. godine izvesti iz krize, mada su premijer i ministar ekonomije odavno rekli da smo iz krize već izašli. To bi moglo da znači da njima dvojici godine brže lete od ostalih iz struktura vlasti, pa nam ostaje da se nadamo da će im i mandat brže odleteti...
Srbi su mobilisani u red srećnih naroda. Više je nego očigledno da je srećna zemlja u kojoj generalni sekretar predsednika države, ako je verovati ministarki pravde, tajno snima razgovore sa predsednicom Vrhovnog suda. I tek posle toga, krajnje principijelno, beži u drugu stranku. Koja sad te snimke emituje kao nove hitove „Granda“. Kako se ne bismoradovali, kad je, pre objavljivanja snimka, ona tvrdila da ne zna ko je dotični. Možda je žmurila dok je snimao. Ili su joj oči bile zavezane. Baš kao Justiciji, boginji pravde. Zato ga nije opazila. Tu već nismo srećni. Tu postajemo euforično srećni i kome ta sitnica deluje beznadežno taj definitivno nije normalan. Jer, kako ne bi bila srećna zemlja u kojoj je generalni sekretar predsednika države tako tehnološki osposobljen da serijski snima najviše predstavnike vlasti? Kao da je „avaks”, a ne činovnik.
Srećom, svaki dan imamo nove argumente koji nam prosto ne daju da potonemo u beznađe. Evo, već 10 godina nakon demokratskih promena mi još uvek pričamo o izgradnji autoputa. Za razliku od separatističke vlasti na Kosovu, koji su samo pet dana pričali o izgradnji autoputa kroz Kosovo, a šestog dana već počeli da ga grade. Šta će pričati narednih deset godina, ako su odmah prionuli na posao? Naša vlast će, u to sam sasvim siguran, do bliske 2020. godine napraviti detaljni plan, kako će do 2050. nastaviti da priča o izgradnji autoputa. Već vidim i marketinške agencije koje će na tome profitirati, u skladu sa najboljim zakonima nauke i struke. Jer, sa autoputem je isto kao sa ljubavlju. Što bi rekla, uvek optimistična, Desanka Maksimović: „Ljubav je lepa samo dok se čeka“. Tako je i sa autoputem... Tako je i sa demokratijom... Tako je i sa izlaskom iz krize... I sa borbom protiv korupcije... Nama je sve to lepo – jer se čeka. Jer se beskrajno čeka. Zato nam je i beskrajno lepo. I svakom kome je beskrajno lepo, odmah nek upišu jedno pozitivno patriotsko brojanje. Jer, ko danas uspe da ne potone u beznađe, veći je heroj od onih kojima su nekada eksere nabijali pod nokte.
Benzin nam je najskuplji u Evropi. Radujmo se. Telefonska pretplata je udvostručena. Pucajmo od sreće. Prosečna plata se za godinu i po dana smanjila za 103 evra. Pa, ko će podneti toliku radost? Broj onih koji su se kvalifikovali za socijalnu pomoć za godinu dana porastao je samo za 10 odsto. Sitnica, dostojna podvriskivanja od sreće. Ministar zdravlja ide u Minhen na operaciju koja se u Srbiji obavlja rutinski. Kako je divno što je tim činom građanima uputio prekrasnu poruku poverenja u lekare kojima je ministar.
Izgleda da je kriza prošla, samo nama to još niko nije javio. Možda nećemo ni morati da čekamo 2020. da iz nje izađemo. Možda ovo sve samo sanjamo. Ili će biti da smo nešto prespavali, pa zato sad ne znamo šta nam se događa.
Žarko Jokanović
[objavljeno: 28.04.2010]
