Izvor: Blic, 29.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rado bih radio sa Ljušom Ristićem
Rado bih radio sa Ljušom Ristićem
Sticajem okolnosti sa Miodragom Brikom Krivokapićem razgovarali smo pred sam početak jedne od prvih proba, na Kalemegdanu, predstave 'Strah i njegov sluga' reditelja Kokana Mladenovića po istoimenom romanu Mirjane Novaković. I to upravo kada se vratio iz Budve, tačnije 'Grada teatra' gde je igrao komad Nebojše Romčevića 'Karo–lina Nojber' u režiji Nikite Milivojevića. Istina, ta silno nagrađivana predstava već odavno se ne igra >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na 'Citadeli', već silom prilika u drugim prostorima. Pa ipak...
'Nismo igrali na ‘Citadeli’ što je žalosno, ali predstava je ispala čak odlično iako se tako retko igra. I svi nam govore da je treba igrati, ko’ da mi to ne znamo. Ali, mi koji igramo ne odlučujemo o tome.
A ko odlučuje?
- Ne znam. Ja sam samo izvođač scenskih radova. Nadam se da ćemo igrati bar jedanput mesečno u 'Ateljeu'. Grehota je. Jer, stvarno je dobra predstava. Vremena se brzo menjaju, 'Karolina' je nastala u drugačijim društvenim okolnostima, ali kao i svako dobro ostvarenje veoma funkcioniše i danas. Publika je jako dobro prima, a glumac sam koji jako voli pozorište. Naravno da bih daleko više voleo da je igramo tamo gde smo je pravili, na 'Citadeli'; ali eto, tako je kako je.
Na 'Citadeli' se ne igra jer je ona prodata...
- Znači privatnici će nam krojiti repertoarsku politiku; šta ćemo da igramo, gde, kako. Pribojavam se toga da se baš sve prepusti njima. Uverenja sam da se ipak neke stvari ne mogu prodati. Nije mi jasno kako čovek može da kupi ostrvo pa da ljudi ne mogu da idu na kupanje. Kupi 'Citadelu' i ukine scenu i pozornicu letnjeg festivala. Taman razigrate jedan prostor na kome se nikada ranije nije igralo i onda vam to neko ukine a ne zna se zbog čega. Valjda računaju da ni nas glumaca a ni publike nema mnogo, pa je to kao nebitno. A iskustvo pokazuje da takvi stavovi ne mogu opstati.
Kuda će nas to odvesti?
- Ne bavim se tim temama ni dilemama. Znam da je umetnost stvarno žilava i da je i teže stvari ‘pregrmela’. Eto, i tamo, 30 kilometara dalje od Budve bilo je prepuno publike. A to nešto govori. Sećam se kada smo ušli u taj grad, kada smo počeli sa tim festivalom. Učestvovao sam te prve godine kada je pravljen 'Budva grad teatar', onda je sve moglo, ili bar većina stvari. Mogli smo da igramo gde god hoćemo. Ima čak i neke simbolike u tome da se prvi uselio doajen Rade Marković a za njim i teatar. Dakle, ljudi su shvatali značaj teatra. A sada, izgleda, više ne treba ili tačnije više nema svesti o tome da treba. Znate, imam iskustvo dubrovačkih letnjih igara. U to vreme pre 15, 20 godina često sam boravio u Dubrovniku učestvujući na letnjim igrama, i videlo se da su građani ponosni što imaju taj festival. I samim Dubrovčanima je bilo veoma stalo. Moguće da je i Budvanima stalo, verovatno jeste čim su ga napravili. Šta se u međuvremenu desilo, ne znam. Privatizacija!? Mada, mislim da se i tu moglo dogovoriti jer interesi moraju da budu zajednički. Samo se nadam da nije reč o inatu.
Uporedite vreme kada ste redovno bivali, recimo, na Dubrovačkim letnjim igrama, i današnje.
- Mnogo se promenilo, razgovaro sam skoro o tome sa Mustafom Nadarevićem i sa mnogim drugim kolegama. Gotovo da se ne može uporediti. Znate, sa ove tačke gledišta izgleda da je onda, što narod kaže, bog hodo’ po zemlji bar što se kulture tiče. A bili smo nezadovoljni, uvereni da se malo daje. Sad vidimo, iz ove perspektive, da se onda prilično davalo. Često se setim pokojnog Živojina Pavlovića koji je rekao da ćemo se možda tog vremena sećati kao Perikleovog zlatnog doba.
Otprilike u tom periodu se razvilo i vaše prijateljstvo sa Ljubišom Ristićem; koliko ga često viđate?
-Relativno retko.
O čemu pričate kada se vidite?
- Znam na šta ciljate, ali o politici ne pričamo. Razgovaramo o starim vremenima i o pozorištu. Uvek kažem da bih vrlo rado ponovo radio sa njim.
Prisustvovala sam sticajem okolnosti trenutku kad vam je Kokan rekao da ste u podeli...
- Da, bilo je simpatično. Prilikom slučajnog susreta pitam ga, u šali, kada ćemo da radimo, a on čovek izvadi listu sa gotovom podelom. Bio sam stvarno iznenađen.
Kako gledate na tu ulogu?
- Često igram kraljeve, ovoga puta je u pitanju regent. Zanimljiv lik. U osnovi je to jedan manipulator i u suštini neprijatan tip. Često sam igrao razno-razne moćnike, te ljude koji o svemu odlučuju.
Koliko ste u takvoj situaciji privatno?
- Privatno nikad nisam bio u takvoj poziciji. Tatjana Nježić
