Izvor: Blic, 27.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radim punim plućima
Radim punim plućima
Ana Sofrenović, glumica i pevačica, nedavno je nastupila u Njujorku u čuvenom 'Karnegi holu' u okviru masterklasa jedne od najavangardnijih kompozitorki savremene muzike Meredit Monk. Po povratku u Beograd, Ana je još uvek pod jakim utiskom sa ovog događaja koji je, kako kaže, jedan od najuzbudljivijih u njenoj karijeri.
- Meredit Monk ove godine slavi 40 godina rada i ja sam imala neverovatnu čast da uz još osamnaest ljudi iz celog sveta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << budem izabrana na osnovu audicije i budem deo njenog masterklasa koji organizuje 'Karnegi hol'. Koncert koji je održan 15. januara bio je finale masterklasa. Njenu muziku je teško notirati jer kako notama obeležiti, uzdahe, jecaje, vrisak, neke čudne vokalne figure i slično. Jedini pravi način učenja njene muzike jeste učiti je direktno od nje i ja sam imala tu priliku da postanem jedna od vrlo malog broja ljudi na svetu koji je ikada dobio takvu šansu. Njen komad 'Dolmen music', koji sam izvodila sa još petoro vokalista i jednom čelistkinjom, smatra se za njeno najimpozantnije i najteže delo, a ona nam ga je duhovito, ali i precizno okarakterisala kao vokalnu olimpijadu! Što i jeste bilo tako, jer bez premca je bio u pitanju najteži komad muzike na kome sam ikada radila. Ali, pošto je Meredit višestrani umetnik tj. pored toga što komponuje muziku, ona je i genijalan vokalista neverovatnih mogućnosti, ali i pozorišni i filmski reditelj kao i koreograf. U toku su pregovori oko njenog gostovanja na ovogodišnjem Bemusu, što me ispunjava neverovatnom srećom, jer ne mogu da dočekam da se i beogradska publika upozna sa njenim radom. Da li ste imali tremu pred tako veliki nastup?
- Tremu sam imala prvih dana jer nisam prosto razumela kako ćemo za sedam dana uspeti da spremimo muziku koju Meredit i njen vokalni ansambl spremaju i izvode preko trideset godina. Jer nikom nije bilo svejedno da izađe nespreman na scenu 'Karnegi hola' sa kritičarima 'Njujork tajmsa' u sali, između ostalih. Ovo je bilo sigurno najintenzivnijih sedam dana u mom životu, najuzbudljivijih, ali i najzastrašujućih. Kakve su bile reakcije publike?
- Publika je reagovala predivno i nagrađivala nas gromoglasnim aplauzima. Kritika nas je hvalila kako za trud tako i za hrabrost. A 'Karnegi' je nekolicini nas već najavio buduće pozive na slična dešavanja. Meni je bilo najvažnije kad mi je Meredit prišla posle koncerta s pogledom prepunim sreće i zadovoljstva i zahvalila mi na izuzetnom izvođenju.
Šta vas trenutno više ispunjava muzika ili gluma?
- Mene će uvek privlačiti muzika i performans podjednako. U muzici mi je važno pričanje priče, a u glumi mi je važna melodija, ritam, i jedno i drugo su za mene nerazdvojivo isprepletani. I dalje ću pokušavati da pred sebe stavljam sve veće izazove i istražujem granice sopstvenih mogućnosti ali i svoje hrabrosti. Osećam da mi je to u mom umetničkom sazrevanju potpuno neophodno i to trenutno radim sa jačim fokusom nego ikad ranije u životu. Gde domaća publika može da vas vidi?
- Trenutno igram u dve predstave na beogradskom repertoaru u predstavi 'Lulu' u JDP-u i predstavi 'Tesla' u 'Madlenijanumu'. Što se tiče muzike, jedan od najskorijih nastupa jeste koncert u okviru kragujevačkog Džez festivala krajem marta gde ću probati nešto što nikada nisam, a to je džez koncert - samo klavir i vokal. Na klaviru će biti jedan od najdarovitijih mladih džez pijanista kod nas Dragan Calina, koji je u džez krugovima muzičara već postao ime o kome se priča. Što se Beograda tiče u aprilu me čeka jedan izuzetno zanimljiv projekat u kome ću sarađivati s mojim bratom Milošem Sofrenovićem, na njegovoj predstavi koja će izaći na scenu u produkciji Bitef teatra. Upravo radim na filmu 'Agi i Ema' reditelja Milutina Petrovića i beskrajno mi je zabavno i drago što se posle toliko godina ponovo u Srbiji snima dečji film. Kako uspevate da uskladite porodične obaveze s muzičkom i glumačkom karijerom?
- Imam tu sreću da je moja porodica tolerantna i nesebična u davanju podrške mom snu i mom putu. Bez nje nikada ne bi bilo ni priče o Njujorku, ni o festivalima, predstavama ni filmovima. Svoje ćerke učim da sam uvek tu za njih, ali da ono čime se bavim nije samo posao već deo mene i da želim da i one jednog dana nađu ono što ih na isti način ispunjava i da prožive svoj život punim plućima. Neven Džodan
