Izvor: Politika, 02.Jun.2011, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rad na crno u fantomskoj firmi
Poslodavci kažu da su ,,deca na praksi”
Prošle godine u kontroli smo u Srbiji pronašli 5.228 radnika ,,na crno”, a sa 3.925 njih je posle našeg nadzora zasnovan radni odnos.
Nezavisno od toga, za uspešan rad inspektora ugovori o radu trebalo bi da budu na licu mesta i to overeni.To bi uvećalo administriranje, ali ,,radu na crno” bismo se lakše suprotstavili. U Francuskoj, na primer, inspektori u toku nadzora pomoću laptopa i mobilnog pristupa Internetu ulaze >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u registar firmi i dobijaju kompletnu sliku o poslodavcu kod kojeg obavljaju nadzor.
Dodatni problem inspekciji rada predstavljaju i tzv. fantomske firme koje su smeštene u podrumima, privatnim kućama itd. To su „poslodavci” koji nemaju registrovanu delatnost kojom se bave, odnosno rade ,,na crno”. Oni često angažuju i radnu snagu koja radi „na crno”.
Suočavamo se i sa tzv. fleksibilnim radom. To je rad koji se obično svodi na zaključivanje ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Ugovor se potpisuje da bi poslodavac imao neki papir, iako poslovi nisu ni povremeni ni privremeni nego traju godinama. To je malo ,,prefinjeniji” i perfidniji oblik ,,rada na crno”. Omladinske i studentske zadruge mogu da budu posrednici u takvim poslovima.
Rad „na crno” je zastupljen i u kozmetičkim i frizerskim salonima. Poslodavci kažu da su ,,deca na praksi”.
U nekim delatnostima ,,rad na crno” ima karakter sezonskog rada, na primer u poljoprivredi, ali i u građevinarstvu, kao i u ugostiteljstvu. Najčešće se regrutuju mladi, nekvalifikovani, eventualno sa srednjom stručnom spremom, nezaposleni, primaoci socijalne pomoći.
Zbog ,,rada na crno” gube oni koji su na taj način zaposleni. Gubi i država jer poslodavci ne plaćaju poreze i doprinose na zarade. Gube i oni koji posluju legalno; oni su manje konkurentni jer cenu svog proizvoda ili usluge opterećuju izdvajanjima za poreze i doprinose koje fantomske firme i registrovani poslodavci koji zaposlene angažuju „na crno” ne plaćaju.
„Rad na crno” otvara i put za mobing.Inspektorat za rad teži ka stvaranju uslova koji će poboljšati kvalitet rada i aktivnosti inspekcije rada, a u cilju povećanja nivoa poštovanja radno-pravnih normi i stvaranju bezbednog, pravednog i rada dostojnog čoveka.
Inspektorat rada inače ima 282 zaposlena, od toga 259 inspektora u 28 odeljenja širom Srbije. Svaki inspektor ima fakultetsku diplomu. U prošloj godini oni su samo za oblast radnih odnosa ostvarili 37.747 nadzora, 16.000 nadzora iz oblasti bezbednosti na radu i 7.249 integrisanih inspekcijskih nadzora koji obuhvataju obe oblasti.
*Direktor Inspektorata za rad Srbije
Predrag Peruničić
objavljeno: 03.06.2011.
