Izvor: Politika, 05.Mar.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putinova partija šaha
Sad su na potezu revolucionari u Kijevu. Ako prekinuda slede program ekstremista iz svojih redova i ponište svoje nelegitimne odluke, kriza se može vratiti za pregovarački sto i rešiti kompromisom
Mogućnost ruske vojne intervencije dala je novu dimenziju ukrajinskoj krizi. Od njenog izbijanja pre četiri meseca događaji su se smenjivali kao u napetom trileru, dajući povoda za predviđanje raznolikih scenarija – od civilizovanog dogovora Janukoviča i opozicije, do građanskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rata i raspada zemlje. Da li nas najnoviji razvoj situacije vodi korak bliže najgorem scenariju? Ruska spremnost da vojno interveniše mogla bi, naizgled paradoksalno, da smiri situaciju.
Za razumevanje čitave ukrajinske krize i njene najnovije faze važno je znati njen lokalni i globalni kontekst. Lokalno, Ukrajina je duboko podeljeno društvo na prozapadni severozapad i proruski jugoistok, bez jasnog zajedničkog identiteta. Globalno, u poslednje dve-tri godine svedoci smopogoršanja rusko-američkih odnosa, koji su se jesenas prelomili baš preko Ukrajine. Elita u Vašingtonu ne odustaje od svojih planova o svetskoj hegemoniji. Na tom putu im stoji Rusija, država kojoj je stalo do očuvanja statusa velike sile koja može nezavisno da odlučuje o svojoj politici. SAD su zaključile da mogu najbrže da liše Rusiju ovog statusa tako što će da istrgnu Ukrajinu iz njene sfere uticaja i integrišu je u evroatlantske vojno-političke i ekonomske strukture i grupu istočnoevropskih rusofobičnih država „Nove Evrope“.
U ovakvom kontekstu, Ukrajina može da opstane kao celovita država samo ako njena vladajuća elita podjednako zadovolji interese stanovništva obe polovine zemlje i uspešno „lavira“ između Rusije i Zapada. Svrgnuti predsednik Janukovič je to solidno radio skoro četiri godine, da bi na kraju poklekao povukavši niz besmislenih i kontraproduktivnih poteza. Ni opozicija, a sada revolucionarna vlast, nije se pokazala ništa sposobnijom. Zauzeli su preterano prozapadni kurs i dozvolili ekstremistima iz sopstvenih redova – fašistima sa zapada zemlje – da preuzmu kontrolu nad prevratom. Zapad im je to dozvolio, ćutke prešavši preko brutalnog kršenja sporazuma Janukoviča i opozicije, koji su garantovali i pojedini zapadni lideri.
U okolnostima revolucionarnog haosa i antiruski usmerenog divljanja ekstremista, usledila je krajnje prirodna reakcija proruskih regiona Ukrajine, naročito Krima. Oni nisu hteli da priznaju rezultate nasilne i nedemokratske revolucije u Kijevu. Organizovali su se da zaštite svoja prava, a Rusija je stala uz njih. Zapadni lideri i mediji obrušavaju se na „rusku agresiju“ i traže od Moskve da poštuje teritorijalnu celovitost Ukrajine. Usuđuju se da morališu oni kojima uzdržavanje od upotrebe sile i poštovanje teritorijalnog integriteta drugih država nikada nisu bili jača strana. Prete Rusiji sankcijama, ali vojnu akciju ne razmatraju. Jasno je da je u takvoj situaciji Rusija u prednosti. Krim je već faktički odvojen od Ukrajine, a samo je pitanje trenutka kada će za njim krenuti i ostali proruski regioni.
Sada su na potezu revolucionari u Kijevu. Od njih zavisi hoće li sačuvati celovitost Ukrajine i spasti je građanskog rata. Ako se budu igrali vatre i pokušajusilom da uspostave kontrolu nad istokom zemlje, naići će na oružani otpor tamošnjeg stanovništva i ruske vojske. U tom ratu će izgubiti i Ukrajina više nikada neće biti cela. Ako prekinu da slede program ekstremista iz svojih redova i poništesvoje nelegitimne odluke, kriza se može vratiti za pregovarački sto i rešiti kompromisom. On bi podrazumevao: obrazovanje reprezentativne prelazne vlade, raspisivanje demokratskih izbora, ustavne reforme koje bi uključile i neki model federalizacije zemlje i konsenzualne demokratije,kao i zadržavanje politike vojne neutralnosti i uravnoteženih ekonomskih odnosa sa EU i Rusijom.
Postoje dobri izgledi za ovaj pozitivan scenario, za šta treba zahvaliti spremnosti Rusije da vojno interveniše. Malo je verovatno da će u situaciji kada ne mogu da računaju na odziv mobilizaciji većine svojih vojnih obveznika i intervenciju NATO, kijevske revolucionarne vlasti da rizikuju rat protiv Rusije. Pamte oni dobro iskustvo bivšeg gruzijskog predsednika Sakašvilija. Zapad bi mogao da ih ohrabri na kompromis, umesto što proziva samo Rusiju. Time bi ispravio i svoju grešku – Amerikanci su, kao po običaju, igrali kombinaciju američkog fudbala i pokera, i preigrali. Ruski predsednik Putin je odgovorio smirenom partijom šaha, i – na putu je da dobije. Biće dobro i za Ukrajinu, i za Zapad, i za svet da njegovi protivnici prihvate častan poraz.
Istraživač saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, Beograd
Vladimir Trapara
objavljeno: 05.03.2014.
