Izvor: Blic, 29.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Put važniji od cilja
Put važniji od cilja
Na sitnicama se očitavaju krupne stvari. Što je besprekorniji, sa većom žestinom se trese haos u njemu. To je tek ludilo – napisao je Dragan Velikić u nedavno objavljenom romanu 'Dosije Domaševski' ('Stubovi kulture') u kome pretapa životne priče Viktora Domaševskog, graditelja luka iz XIX veka i Adama Vasića, našeg savremenika, koji se, odlazeći u rodnu Pulu na ostavinsku raspravu, u zrelim godinama suočava sa samim sobom.
Govoreći >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o činjenici da je njegov junak Domaševski poznat po onome što je gradio ali i po onome što nije gradio Velikić za 'Blic' kaže:
'Kako kaže Pazolini u jednom svom filmu, možda je umetnička dela dovoljno sanjati, možda ih ne treba ni stvarati. A Domaševski je, da se izrazim pomalo patetično, više sanjao nego što je izgradio. Zanimljivo je i to što sam ja u svojoj spisateljskoj fikciji taj lik ‘zaokružio’ ludilom a kasnije se ispostavilo da to i nije daleko od istine. Postoji, recimo, i podatak da je on za potrebe austrougarske monarhije dve godine obilazio evropske luke i snimao ih, odnosno ‘kupovao’ zanat. To navodi na pomisao kako mora da su i ti drugi graditelji imali neke svoje neostvarene planove i snove. Zapravo, uvek je važniji put nego cilj.'
Da li je za tzv. običnog čoveka, odnosno čoveka bez naročitog dara važnije ono što uradi ili ono što ne uradi?
- Mislim da se u onome što uradi nalazi i veliki deo onoga što nije uradio.To može da zvuči kao nonsens, ali samo dosledno nastojanje da nešto bude urađeno, pa makar iz kojih razloga to bilo sprečeno, zapravo ima neki svoj suštinski ekvivalent. Recimo, u bečkim arhivima o ovom mom junaku ostalo je zapisano da su njegovi planovi impozantni ali neostvarivi. Dakle, odsustvo kompromisa da se uradi manje od onoga o čemu se sanja jeste nekakav legitiman ljudski stav.
Da li vi ispunjavate svoje snove?
- Pa sad... Recimo da je ova knjiga bila jedan moj san.
Jeste li ikada sanjali da ćete biti pisac čitan u Evropi?
- Uh, to je, ovako, bombastično. Jesam to na neki način priželjkivao, ali treba praviti veliku razliku između onoga što čovek priželjkuje i onoga što sanja. Jer, da parafraziram Kiša, to je mnogo više ali i mnogo manje. Suština je u tome da ostvarenost tog tipa nije neko pogonsko gorivo, iako je u tom priželjkivanju čovek sasvim siguran da će mu upravo to biti to. Da se razumemo, nisam ravnodušan prema tome. Naprotiv. Drag mi je svaki prevod, pogotovo ako je dobar i ako je knjiga kod dobrog izdavača. Ali, od te okolnosti se jednostavno ne živi.
Kako vi vidite sebe u kontekstu evropske književnosti?
- Pre svega, ne volim mistifikacije! Lično, imam neku povratnu informaciju ako govorimo o nemačkom govornom području. Dakle, tu su neki važni prikazi, reference u smislu kad mladi nemački pisac ‘otkida’ na moje knjige i slično. A to prija. U Španiji postoji veliki interes za moje knjige i razne studije na važnim mestima, e to sad otvara vrata nekakve prisutnosti. U Francuskoj imam dve knjige kod relativno manjih izdavača. Znate, sama činjenica da je nešto napolju objavljeno je više za domaći teren, i ja ne bih o tome. Uprkos sjajnim iskustvima sa čitaocima u Nemačkoj, prave čitaoce, a takvih ima mnogo više nego što mi mislimo, imam na jeziku na kome pišem, jer prevod je samo nužno zlo.
Kada bi se što nam se dešava danas i ovde bilo predmet vašeg pera...
-Mislite kad bih ja mogao da napišem šta će da bude?! Auu...pa ja bih prvo napisao bolje pasoše, onda bih nas bacio u Šengen, a u političkom životu bih nastojao da određene važne ljude uozbiljim, a one koji su suštinski (i koje ne treba uozbiljavati) njih bi ojačao. Zaista mislim da u ovom trenutku našeg političkog života prvi put u novijoj istoriji imamo na igralištu bolje igrače nego što sede na klupi, odnosno u opoziciji. To nije bio slučaj do sada. Recimo, u vreme Miljana Miljanića imali smo mlade igrače koji su bili bolji od onih koji su trčali po terenu. Dakle, nije strašan rezultat ukoliko je zaista proizvod maksimuma, ali je strašno kada igrači na klupi ne mogu da utiču na rezultat, a oni koji su na terenu su ispod nivoa. U ovom trenutku imamo na terenu, u globalu, bolji tim nego na klupi! I sad, šta bih ja napisao...? Napisao bih samo da igraju do poslednjeg minuta, ako treba da idu i na produžetke, pa i na jedanaesterce. Tatjana Nježić
