Izvor: Politika, 19.Mar.2015, 23:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pucaj, brate
Baš su nas naljutili svetski mediji prenoseći priču o preporukama srpskog ministarstva unutrašnjih poslova vlasnicima više stotina hiljada neregistrovanog oružja:
„Apelujemo na građane da ne bacaju ručne granate i eksplozive u kontejnere. Umesto toga, treba da dođu u najbližu policijsku stanicu i predaju oružje ili da ako primete čudne naprave u i oko kontejnera, pozovu policijsku ekipu koja će stručno odraditi posao”, piše u saopštenju.
Svetski mediji i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << društvene mreže preneli su sve to kao šaljivu priču, čudeći se srpskoj sklonosti ka svemu što puca, eksplodira i ubija. Procene policije da građani Srbije drže između 200.000 i 900.000 komada raznih ubojitih sprava, plaši ove razvijene ali nas čak uveseljava.
Procena tako rastegljiva, samo znači da se baš i nema pravi uvid u to koliko poštenih građana Srbije ima svetlo oružje koje čuva za svaki slučaj, mada ono (pištolji, revolveri, kašikare, granate, hekleri, kalašnjikovi, samostreli…) boj ne bije, već to čini srce u junaka. A takvih sa srcem je, u Srbiji više nego što statistika može da podnese.
Podatak da ima milion i dvesta hiljada komada legalnog oružja, pa plus ovo nelegalno, statistički i matematički vodi do gotovo dva miliona takvih latentno opasnih naprava. Kada se to uporedi sa brojem stanovnika ove države od oko sedam miliona, pa odbiju deca i žene, starci i babe, proizilazi da je skoro svaki odrasli muškarac u Srbiji opasan pištoljem, bombom ili lovačkom puškom i samim tim duplo opasan – po druge i sebe! Doduše, statistika tu mulja podatke jer neko ima tri pištolja, neko nijedan ali ovaj drugi se zaista i oseća uskraćenim za takvu „lepotu”.
Da li s pravom, svet ironiše o nama, srpskim junacima koji više vole pištolj nego akcije na berzi, bombe od putovanja u Diznilend i snajper od nebeskog teleskopa. Mi ne gledamo zvezde, ni Mikija Mausa, mi gledamo kroz nišan. Ovog što juri policija po Novom Sadu jer puca u prozore mirnih sugrađana mogu slobodno da uzmu za primer i kolektivni dokazni materijal protiv svih nas.
Pregrmeli smo ratove, donosili kućama kalašnjikove i kašikare folirajući da nam je to trofej i uspomena na vreme kad se lako gubila glava, ali i zarad toga da nam se nađu „zlu ne trebalo”. I da pokazujemo naraštajima i komšijama da smo mi u pravu a ne oni kad nešto tvrdimo. Argument pištolja je jači od galame…
Pa što se onda bunimo što nas razvijeni bogati zapadnjaci ismejavaju. Oni se čude našoj policiji što moli građanstvo da ne baca bombe u kontejnere. A gde oni bacaju bombe, zar van kontejnera?
Nismo mi nego oni izmislili pejntbol, onu igru kad kao ko bajagi ratuješ a gineš kad te pogode farbom.
Jer mi ne volimo imitacije, po cenu i da poginemo uzgred i ako treba. Što i činimo.
Ozren Milanović
objavljeno: 20.03.2015.
