Izvor: Blic, 15.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Publika će biti jedina mera uspeha
Publika će biti jedina mera uspeha
Komad Dušana Jovanovića 'Egzibicionista' premijerno će biti izveden u četvrtak 16. januara na Velikoj sceni Ateljea 212. Predstavu režira Milan Karadžić koji je za ovu priliku angažovao glumce Isidoru Minić, Branimira Brstinu, Daru Džokić, Vojislava Brajovića i Andriju Miloševića. Radnja ovog komada pisanog za američko tržište, koji se, kako kaže sagovornik 'Blica', odigrava se u njujorškom zatvoru. 'Egzibicionista' je do sada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << igran u Lubljani i režirao ga je sam pisac. Zanimljiovo je da je ovaj komad potpisan sa O.J. Traven zbog čega je u slovenačkoj javnosti jedno vreme vođena intriga ko je pisac. 'Za naše prilike Dušan je sročio objašnjenje zašto se tako potpisao mada je meni, s obzirom na mesto dešavanja, to bilo na neki način logično. Ja sam se, kaže Karadžić, najpre pitao zašto je radnja smeštena baš tamo. Kasnije sam shvatio da je dobro što je pisac napravio taj otklon za ovu, u osnovi intimističku priču. A priča glasi?
- S jedne strane je cela ekipa stručnjaka, psihijatara koji pokušavaju da pomognu tom čoveku, egzibicionisti, kako bi se izlečio i postao normalan. Međutim, ispostaviće se da te granice i nisu tako jasne. Vrlo brzo se naime ispostavlja kao suvislo pitanje ko je tu bolestan i ko koga leči. Zbot toga što je u ovom komadu reč o emotivnom i seksualnom života konkretnog čoveka, i zbog toga što se komad ne bavi nekim opštim temama, on je jednako aktuelan u Pirotu kao u Njujorku. I utoliko je opšteljudski. Kog je žanra je komad 'Egzibicionista'?
- Pitanja seksualnosti, emocija i osećanja kojima se komad bavi obrađena su kroz ljubavnu priču. Za mene je to bila mogućnost za melodramu. Pisac je komad nazvao dramom, ona bi mogla da se zove i psihodramom ali po mom mišljenju komad pokreće neka pitanja koja smo mi ovde zapostavili duži niz godina baveći se nacionalnim, socijalnim ili državnim pitanjima. 'Egzibicionista' je priča koja zbog toga što se bavi isključivo ljudskim temama, nudi publici neku vrstu identifikacije, a s druge strane i neku vrstu otklona. Po principu - eto, moguće je sedeti u sali i gledati neku priču koja se ne dešava nama već nekim ljudima, tamo u velikom gradu.
Pre ove imali ste zakazanu drugu pemijeru, u Beogradskom dramskom pozorištu, 'Frederik ili bulevar zločina' Erika Emanula Šmita...
- To je komad koji je Šmit napisao za Belmonda i on se sa velikim uspehom igra u Parizu. Reč je o glumačko-ljubavnoj priči u kojoj je Dragan Nikolić naš Belmondo, i u kojoj se prepliće život na sceni i stvarni život jednog velikog glumca, glavnog junaka. Komad se naime bavi životom Frederika Lemetra velikog francuskog glumca iz doba romantičarskih revolucionarnih gibanja. Istovremeno, to je jedna prelepa ljubavna priča o tome kako se žrtvuje ljubav, da bi se sačuvala. A ja najviše volim dobru priču u pozorištu. Kada će 'Frederik' biti pemijerno izveden?
- Tu predstavu smo počeli da radimo još u junu i bilo je planirano da izađemo sa premijerom krajem oktobra. Kao što se zna, Beogradsko dramsko pozorište, gde će ona biti igrana, ušlo je u rekonstrukciju koja se neplanirano produžila i mi smo, da kažem tako, zamrzli predstavu kako bi sačekali da se završi obnova pozorišta. Nadam se da rokovi više neće biti pomerani od počtka februara za kada je planirano da sve bude gotovo, i pozorište i predstava. U junu ste počeli probe 'Frederika', tokom jeseni ste režirali 'Lepoticu i zver' u 'Buhi' i sada ste pred premijerom u Ateljeu 212. Izgleda da vas neće iznenaditi najavljeni tržišni uslove rada u pozorištu?
- U Pozoripštu 'Boško Buha' koje je moje matično pozorište, najradije radim zbog toga što tu mogu brzo da završim posao. Znam saradnike, znam glumce znam probleme, znam šta me čeka i lako radim. Niste mi odgovorili, da li spremno dočekujete najavljene nove okolnosti u pozorštima, sudeći po tome da trenutno nemate problema sa angažmanom?
- To se nikad ne zna. Ipak je sve nesigurno. Evo, mi sada ne znamo kako će proći 'Egzibicionista' kod pubike, 'Frederik' još nije završen iako smo davno počeli da radimo. Ja se nadam i verujem da će obe predstave imatu publiku, jer je reč o komadima koji imaju dobru priču. Što se tiče toga da li će biti novih projekta - to ne znam, ali bih, s obzirom da živim od ovog posla, naravno velo da radim još mnogo, mnogo godina. Možda je reč o tome da me uprave zovu da radim jer sam poznat kao čovek koji, kako kažu, lako radim sa glumcima, dobro posredujem izumeđu uprave i ansambla i možda imam malo više živaca od drugih. Eto na primer, sa Draganom Nikolićem sam predstavu 'Inominato' u Tivtu, radio posle njegove duge pauze u pozorištu, dok je 'Frederik' njegova prva beogradska premijera, takođe posle dugo vremena. Pomenuli ste živce; da li je s obzirom na okolnosti sada potrebno iste više amortizovati nego ranije?
- Vremena nisu najbolja, izgleda da se ne piše dobro. Ranije su pozorišta, koliko god premijera planirala, nekako uspevala da ih urade, sada je drugačije. Teže se dolazi do para za nove projekte i kod osnivača i kod sponzora. Čini mi se da je i Bradiću i Cvetkoviću, i svim upravnicima uopšte, sada gore nego ranije. Skoro da ne postoji prostor za grešku. Pozorište će sve više zavisiti od blagajne, od publike, i to će izgleda biti osnovna mera da li je neki projekat dobar ili ne. Ja znam da svašta može da napuni salu ali je važno i da se sala puni. Pogotovu ako je predstava skupa. Šta ćete prvo raditi u predstojećem periodu?
- Postoje neki dogovori, Stevo Koprivica i ja ćemo najverovatnije ponovo u tivatskom Centru za kulturu nešto raditi na jesen. Moguće je i da ja nešto uradim za televiziju. U planu je jedna serija koja je proizašla iz predstave 'Mješovit brak' takođe Stevana Koprivice, u kojoj su glavni junaci bračni par Crnogorac i Srpkinja iz Šumadije. To će bit pravo mesto gde ćemo se isprojektovati u vezi sa ovim, srpsko-crnogorskim, odnosima. Željko Jovanović
