Izvor: Blic, 15.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Psujem na srpskom, glumim na njihovom
Psujem na srpskom, glumim na njihovom
Prvo pitanje Miodraga Krivokapića nama, u Beogradu, bilo je da li je izašla predstava 'Faust' u Narodnom pozorištu. Jer, ovaj poznati jugoslovenski glumac, tumač mnogih velikih uloga, kako našem pozorištu, tako i na filmu, koji je trebalo da igra u 'Faustu', već neko vreme nalazi se u Đenovi u 'Teatru di Đenova', gde se sprema za nastup u predstavi 'Majka hrabrost'. Premijera te predstave je planirana za 19. oktobar.
O kakvom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pozorištu je reč i ko čini autorski tim predstave u kojoj igrate?
- Reč je o velikom pozorištu. Sala 'Teatra di Đenova' broji hiljadu mesta, a takozvana Mala scena prima pet stotina gledalaca. Reditelj predstave je Marko Šakaluga, scenograf je čuveni evropski režiser i scenograf Matijas Langof, dok kostime radi Gvido Fiorato. Originalnu muziku su komponovali Pol Desao i Karlo Okadoro. A što se glumačkog dela tima tiče?
- Majku Hrabrost igra Marianđela Melato. Koliko sam mogao da vidim boraveći ovde, reč je o izvanrednoj glumici. Čuo sam za nju i ranije, ali nisam znao da je ona prva pozorišna glumica Italije. Godinama igra u 'Teatru di Đenova', i u drugim pozorištima, naravno, uglavnom klasičan repertoar i igra izvanredno. Kada sam, na primer, pre polaska u Đenovu razgovarao s nekim Italijanima u Beogradu o njoj, oni su mi govorili: 'Nije moguće da ćeš igrati sa Marianđelom Melato.'
Kako ste dospeli u taj tim?
- Put je bio prilično jednostavan. Ovde u Italiji već jedanaest godina radi moj prijatelj Aleksandar Cvjetković sa kojim sam nekada dosta igrao u Zagrebu i u Subotici. On me je predložio upravi pozorišta i reditelju, pokazao im je film 'Virdžina' i oni su me pozvali na razgovor. Ja sam se, potom, dugo mislio. Počeo je rad na predstavi 'Faust' u Narodnom pozorištu, gde je trebalo da igram ulogu Mefista, igram u dosta starih predstava u pozorištima pa sam odlučio: samo ću doći da vidim o čemu je reč i vraćam se. Međutim, kako je reč o ozbiljnom, velikom teatru koji uz 'Pikolo teatar' slovi za najozbiljnije pozorište u Italiji, odlučio sam da ostanem. Logično je pretpostaviti da igrate na italijanskom, što je, bez obzira na znanje jezika, ipak, hrabro?
- Tačno je da igram na italijanskom i logično, ne bih se nikada usudio da prihvatim takvu vrstu rizika, da reditelj nije hteo baš stranca i to jugoslovenskog glumca. Za ovu ulogu, u kombinaciji bio je Laza Ristovski, i pošto on nije mogao da je prihvati zbog svojih obaveza, nagovarao je mene. Imao sam podršku i familije i prijatelja, kao i ljudi iz pozorišta. U pozorištima u kojima igram, niko mi nije rekao da ne idem. Da jeste, ne bih došao ovamo. Sada ste u prilici da iz prve ruke kažete o kakvom pozorištu je reč; šta je to što odlikuje italijanski teatar ?
- Nažalost, ovde sezona, kao i kod nas, tek počinje. Tako, osim nekih snimaka, ništa nisam odgledao. A, neću ni moći. 'Majka hrabrost' će se igrati svaki dan, već nakon nekoliko repriza slede gostovanja u Torinu, Palermu, Ferari, Modeni...sve u svemu, izbrojao sam da je predviđeno pedeset izvođenja. Potom se predstava gasi, u skladu sa ovdašnjim načinom rada. Što se finansiranja tiče, snalaze se isto kao i mi - nešto daju pokrajina, grad i država, a ostatak brojni sponzori. Nije zanemarljiv ni deo prihoda od ulaznica koji pokriva trideset odsto od ukupne sume koju troše u sezoni. Što se, pak, repertoara tiče, ovih dana će u Teatru 'Duze', jednom delu ovog pozorišta, premijerno biti izvedena Šekspirova 'Mera za meru', što dosta govori ne samo o vrsti teatra koja ih zanima. Naročito ako dodam da su u ovom pozorištu radili i Krejča i Beson, i mnoga druga velika pozorišna imena sveta. Predstava je već postavljena, kako je reditelj video Brehtove junake? Iz kog ugla je posmatrao komad?
- Reč je o dosta klasičnom pristupu, s tim da je rat shvaćen kao zbivanje u kome dolazi do velikog mešanja ljudi sa raznih strana. Ja igram kuvara, našeg čoveka, dok Ivet, onu kurvu, igra, na primer, jedna francuska glumica. Moj junak je naš čovek koji se zatekao u ratu i zato ja igram na italijanskom, ali često koristim i srpski. Naročito u afektu. A mi tada, naravno, mnogo psujemo. Čime ste bili najviše iznenađeni u tom novom, drugačijem okruženju?
- Iznenađen sam dobrom organizacijom pozorišta i time da se ovde nmogo radi. Glumci uobičajeno probaju po sedam-osam sati dnevno, dok njihova tehnika, imam utisak, radi danonoćno. I nije tako samo pred premijeru, nego uvek. Na primer, scenografija za našu predstavu bila je gotova još prvog dana probanja na sceni, kostimi takođe. Razgovor vodimo u nedelju, na dan predsedničkih izbora u Srbiji, da li Italijani prate šta se ovde zbiva?
- Kako da ne, mislim da su vrlo dobro politički obavešteni. Ovde su u toku velike akcije protiv rata, sad trenutno protiv rata u Iraku, tako je bilo i kada se to dešavalo kod nas. U tom kontekstu se radi i ova predstava 'Majka hrabrost'. Jer, kolikogod mi, ili barem naša publika, koja ima rat kao iskustvo, želi da se opustimo, da to zaboravimo i zbog toga tražimo komedije, ovde je drugačije. Oni nemaju rat već pedeset, šezdeset godina i imaju potrebu da ukažu na okolnosti koje donosi rat i šta rat uopšte znači. Njima je to vrlo važno i, koliko mogu da vidim, važna im je i ova predstava, kao deo nekog šireg otpora prema ratu i prema dešavanjima u svetu danas. Pozorišna sezona je počela. Teško je pretpostaviti da mislite na povratak?
- Trenutno ne razmišljam kako će biti kada se vratim, znam da su me u nekim predstavama zamenili, negde sam u alternaciji, ali će to sve brzo doći na svoje mesto kada se vratim. Jednostavno, nastaviću da igram svoje uloge
Željko Jovanović
